Дезертификација – процес претварања Земље у пустињу

Ширење пустиња је све учесталије и тренутно један од највећих еколошких изазова пред којим се налазе многе земље. Ширење пустиња или дезертификација је проблем са којим се не суочавају само делови света са тропском кллимом, већ и људи из северних земаља.

Научници предвиђају да ће се у наредних 10 година догодити бројне промене које ће довести до тога да 50 милиона људи буде угрожено и приморано на миграцију због очекиваног ширења пустиња.

За разлику од природног процеса ширења пустиња, који је нормална појава која се одвијала и у прошлости, дезертификација у овим размерама је последица човековог непромишљеног и неодрживог деловања и његове антропоцентричне идеје да су природни ресурси неисцрпни и да им је основна сврха да служе човековим интересима.

Забрињавајуће је што земља попут на пример Кине тренутно има више од 2,5 милиона квадратних километара опустошене земље, а овај број превазилази количину обрадивог земљишта и чини 27 посто површине. Држава је морала да се умеша и минитарство за Шумарство улаже напоре како би смањили количину пустошења. Један од проблема који паралелно иде уз нестанак обрадивих површина и опустињавање предела је и  губитак пијеће воде. Овај проблем је већ дуже време присутан у јавности. Људи нажалост, брже црпе воду из различитих извора, него што се ти извори могу обновити. Са сличним проблемима се већ дуже време суочавају људи у Африци. Такође, Кореја и Јапан имају великих проблема са пешчаним олујама које долазе и до САД-а. Шумски пожари су последњих година велики проблем за Северну и Јужну Америку, као и Медитеранске земље.

Афричке и Блискоисточне земље и данас имају велике поблеме да обезбеде довољну количину пијеће воде.( њих 30) Уколико се настави као до сада, придружиће им се 17 нових држава са овим проблемом.

Конвенција Уједињених Нација о сузбијању дезертификације је усвојена у Паризу 17. јуна 1994. и овај дан се од тада слави као дан сузбијања ширења пустиња.

Уз све већи број људи, број обрадивих површина се смањује, заједно са залихама пијеће воде. Главни узроци ове појаве су пренасељеност, сеча шума, шумски пожари, претерано обрађивање земље и загађење хемијским и билолошким препаратима.

Као ефикасна метода за сузбијање овог проблема препоручује се пошумљавање погођених територија. Еколози сматрају да ова мера даје дугорочне резултате. На њивама се сади дрвеће које смањује ерозијско деловање ветра и спречава испаравање воде из тла.

Међутим, пошумљавање није универзални рецепт за све земље јер ширење пустиња као појава има своје специфичноти и у различитим пределима ниво дезертификације је различит па се стога препоручују другачије мере.

Најзначајнија мера за спречавање дезертификације је одржива пољопривреда која се заснива на еколошким принципима, економској одрживости и социјалној правди. Основ овакве пољопривреде би требао да буде надзор над коришћењем и заштитом тла, воде и других природних извора.

Извор: Плезир