МЕДИЦИНА БУДУЋНОСТИ: Пазите шта причате, гени све памте!

  • Људи не схватају повезаност речи које изговарају и онога што им се догађа у животу. Главна структура човека је реч, која има директан утицај на наш генетски апарат
  • ДНК осећа реч и њен смисао, све што мислимо и кажемо утискује се у таласни ген, то јест таласно-генетски програм који мења наслеђе сваке ћелије у једном или другом смеру. Ако је реч пуна негативних значења, структура ДНК почиње да мутира и потомцима се већ предаје деформисана
  • Акумулација таквих негативних особина може се назвати „програм самоуништења“
  • Језик је колективни ум, он формира како посебну личност, тако и менталитет нације у цјелини. Зато је важно знати утицај језика не само на ДНК човјека, већ и утицај на ДНК народа – чувати свој језик као зјеницу ока, није случајна изрека
  • Према нашим истраживањима, клетва узрокује мутагено дејство слично радиоактивном зрачењу од 1000 рендгенa
  • Човек као вајар ваја свој генетски апарат и одговарајућу информацију преноси следећем покољењу. Ако је она негативна, онда из генерације у генерацију, као што од грудве снега постаје лавина, расте и саморазарајуће утиче на потомке
                                                                            
Др Пјотр Гарјајев

 

Оснивач нове научне гране која се зове таласна генетика, др Пјотр Гарјајев, ових дана гостује у Београду у организацији Центра за изучавање наслеђа Николе Тесле кога сматра оцем квантне медицине. Из предавања које је овај руски академик одржао у Српском лекарском друштву, издвојили смо најзанимљивије дјелове.

Молекули ДНК раде као антене и примају информације из космоса. А космос је холограм који садржи све информације, о свему што постоји, укључујући све људе од рођења до смрти. ДНК генерише радио-таласе и ласерске зраке који граде информационе холограме. Тако је сваки организам отворен за утицај космоса, универзума.

Људи не схватају повезаност ријечи које изговарају и онога што им се догађа у животу. Главна структура човјека је ријеч, која има директан утицај на наш генетски апарат. ДНК осјећа ријеч и њен смисао, све што мислимо и кажемо утискује се у таласни ген, то јест таласно-генетски програм који мијења наслеђе сваке ћелије у једном или другом смјеру. Ако је ријеч пуна негативних значења, структура ДНК почиње да мутира и потомцима се већ предаје деформисана. Акумулација таквих негативних особина може се назвати „програм самоуништења“.

Према нашим истраживањима, клетва узрокује мутагено дејство слично радиоактивном зрачењу од 1000 рендген. Човјек као вајар ваја свој генетски апарат и одговарајућу информацију преноси следећем покољењу. Ако је она негативна, онда из генерације у генерацију, као што од грудве снијега постаје лавина, расте и саморазарајуће утиче на потомке.

Језик је колективни ум, он формира како посебну личност, тако и менталитет нације у цјелини. Зато је важно знати утицај језика не само на ДНК човјека, већ и утицај на ДНК народа – чувати свој језик као зјеницу ока, није случајна изрека.

-Створили смо ласерске технологије које копирају и емитују процесе који се дешавају у хромозомима наших ћелија. Очитамо човјекове личне генетске информације. Открили смо двије непознате, необичне, врсте меморије молекула ДНК. Оне се користе у процесима регенeрације органа и ткива, када је потребно да се орган „сјети“ и „поврати“ информацију из времена када је био здрав.

-Лабораторијским мишевима смо уништили панкреас који производи инсулин. Код њих се појавио дијабетес. Те животиње су могле да преживе највише недељу дана. Обновили смо уништене органе, користећи сопствени уређај, такозвани модел биокомпјутера, чији је главни дио ласер. Са њим је прочитана информација из панкреаса новорођених мишева и пренесена на мишеве који су били у агонији. Пренос је спроведен на растојању од 20 километара. Резултат тога је био да су сви мишеви оздравили.

Исцељујемо и човјека на основу дијагнозе пацијента и фотографије до 7. године старости. Фотографија је „нежива материја“, али информација која је била уграђена у њу у тренутку снимања и даље постоји. Генетска информација са фотографије се скида ласерским технологијама, преводи се у звук и поставља на индивидуалну матрицу уз још много потребних податка. Матрица представља квантни звучни одраз његовог здравственог стања. Она „тјера“ ћелије да се сјете да су некад биле здраве, а ћелије памте, исто као и вода. Матрицом се регениришу органи, подмлађују се и доводе у стање исцељености.  Звуци са матрице подсјећају на радио-таласе, као када тражите неку радио-станицу, али су то љековити звуци, које пацијенти слушају по упутству. Најбоље стање за пријем ових информација је док пацијент спава.

Не постоји још правна основа за коришћење ове методе, али у експериментима са добровољцима постижемо охрабрујуће резултате у регенерацији коже, зуба, ретина, оштећења кичмене мождине и много тога другог.

 

ИЗВОР: Седмица