Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа. Дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“
Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свечана прослава Видовдана започела је у четвртак, 14/27. јуна, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. У поноћ је кренула традиционална Видовданска литија од споменика светом руском цару 
Николају II Романову у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 35 км. Испред споменика прочитан је најпре акатист Светим Царским мученицима Романовим.
На сам дан празника, 15/28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. 
Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 13 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 600 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Многи од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.
По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на
бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.
Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Наум. Владика је најпре говорио о Видовдану као о највећој српској духовној победи и путоказу српског народа кроз векове а затим је поучио присутни народ:
„И ово данашње искушење око Косова јесте питање коме ћемо се царству приволети? Хоћемо ли више волети земаљско благостање тј. Европску Унију или ћемо више волети Крст Господњи и страдање Христа ради? То се питање данас поставља свима Србима, а пут и смер показао је честити кнез: „Земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“
Боље је ропство са Христом него слобода без Христа. Боље је сиромаштво са Христом него сва богатства овога света без Христа. Не вреде нам, браћо и сестре, ни путеви, ни мостови, ни фирме, ни дућани наши ако немамо Господа Исуса Христа. Све ће то остати овде, све ће то огањ појести у онај страшни дан доласка Господњег. Остаће нам само душа и дела која је починила. Зато се спремимо и будимо као оне мудре дјеве, да спремни дочекамо Господа Исуса Христа, да би нас Господ благословио и да бисмо примили благослов честитог кнеза и његових светих витезова.
Браћо и сестре, желим данас да истакнем труд наше браће и сестара, учесника данашње Литије. Ето и они су данас принели жртву Господу. То није мученичко страдање, нису крв своју пролили, али одређени труд, и то не мали, принели су. Није мало тридесет и пет километара пропешачити и непрестано се Богу молити. Нека све учеснике Литије Господ благослови. Нека им узврати Својим небеским благом у дан онај.“
Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Артемије. На академији су говорили настојатељ манастира Светог Саве у Жеровници на Косову и Метохији – протосинђел Евтимије (на тему „Косово и Видовдан у српском народу данас“ ) и Милан Јездић (на тему „Косово данас“ ). На академији су учествовали: хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, 
дечији хор ЕРП у егзилу, гуслар Радован Шојић, рецитатор Драженка Гојић, праунуци Владике Артемија: Стефан и Наталија Радосављевић. Програм академије водила је Бојана Рајковић.
На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово.“ Уследила је трпеза љубави за све присутне чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.
Инфо служба
