У Италији се родила идеја да се пусти у оптицај свој полуновац мини-бот

ДРЖАВНИ ДУГ ИТАЛИЈЕ ДОСТИГАО 2 ТРИЛИОНА ЕВРА – 13О ОДСТО НАЦИОНАЛНОГ БДП

* Држава би примала тај `новац` за плаћање пореза по номиналној вредности. Њиме би се могле плаћати и различите услуге које пружа држава, па и градски превоз. Идеју су почетком године подржали функционери обе владајуће партије, али није сасвим оригинална. Калифорнија је 2009-те – да би се извукла из финансијских проблема –  напросто штанцовала такве „папире“

* Мини-ботови су и обвезнице и новац. Ако би их наштампала у потребној количини, Италија би могла обавити брзи и прилично безболни излазак из еврозоне. Међутим, председедник Европске централне банке Марио Драги већ је поручио Риму:„Ако мини-ботове претворите у новац – то је незаконито, али то буду дужнички папири – онда је то даљи раст ионако превеликог државног дуга“

________________________________________________________________________

ЕВРОПА се последњих недеља полако навикавала на нови финансијски израз „мини-бот“.

Овај необични назив добила је дужничка обвезница који неки у влади Италије желе да пусте у оптицај.

Већ се појавила претпоставка да Италија на тај начин жели да постепено изађе из еврозоне.

Након Грчке, која се тешко а половично финансијски излечила, Италију су почели да називају „болесником Европске уније“. Једни економисти сматрају да је она у „дуготрајној рецесији“, а други – да напросто има економске показатеље „око нуле“.

Почетком 2019-те је државни дуг Италије достигао два трилиона евра, што је око 130 одсто њеног БДП. Поређења ради, Грчка је пред падање на колена била на нивоу – 150 одсто свог БДП.

Италија је крајем 2018-те у националној економији имала и 159 милијарди евра „токсичног новца“.

Многи у Италији за проблеме земље криве – еврозону и грешком сматрају прелазак на евро.

До евра, Италија је имала једну од најдинамичнијоих економија, а за 20 година у еврозони њен биланс је фактички раван нули.

Анкете показују да би мање од половине Италијана сутра гласало за останак у ЕУ.

Пре две године је група италијанских економиста била предложила да Рим емитује паралелну електронску валуту џевро и да земља пређе на двостепени финансијски систем.

Идеја им је била да евро остане на горњем нивоу – за плаћања између великих привредних субјеката и за државна плаћања. То би би евро на територији Италије фактичћки претворило у клириншку валуту.

А џевро би се вртио у потрошњи и свакодневним „обичним трансакцијама“.

Крајем 2018-те родила се нова идеја: да се пусте у оптицај обвезнице државног зајма на мање суме од свих досадашњих. Одатле је и изведено mini-BOT (Buoni Ordinari del Tesoro — обичне обвезнице државног трезора).

Од класичних дужничких обавеза mini-BOT би се разликовао и по томе се на њих бне би плаћале камате и не би било ограничено време држања у оптицају.

Држава би примала тај `новац` за плаћање пореза по номиналној вредности. Њиме би се могле плаћати и различите услуге које пружа држава, па и градски превоз.

Остали економски субјекти не би били обавезни да их примају.

Ову идеју су још почетком године подржали функционери обе владајуће партије.

Сама идеја није сасвим оригинална. Калифорнија је 2009-те – да би се извукла из финансијских проблема –  напросто штанцовала такве „папире“.

Влада Италије је спремна да дозволи да се мини-ботови користе као свакодневно средство за плаћање.

Мини-ботови су и обвезнице и новац.

Ако би их наштампала у потребној количини, Италија би могла обавити брзи и прилично безболни излазак из еврозоне.

Председедник Европске централне банке Марио Драги већ је поручио Риму:

„Ако мини-ботове претворите у новац – то је незаконито, али то буду дужнички папири – онда је то даљи раст ионако превеликог државног дуга“.

Италијански премијер Ђузепе Конте тренутно је главни „кочничар“. Он је обе владајуће партије већ упозорио: да ће поднети оставку ако њихови посланици у парламенту гласају за  мини-бот.

Извор:
ФАКТИ