- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Н. Бабић: Иран је „вечни циљ“ Вашингтона, САД се неће зауставити

s1.reutersmedia.net_

САД ће учинити све како би свргнуле иранско вођство. То је циљ од којег није одустајала ниједна америчка администрација

Након наводне наредбе Трампа да се нападне Иран, која је изненада отказана, Њујорк тајмс, лист који је први објавио ову упитну информацију, јавља како је амерички предсједник одустао од агресије на Иран „очигледно под утицајем једног од његових омиљених новинара, репортера Фокс њуз-а Такера Карлсона“. У свом програму је Карлсон позвао предсједника да не подлегне увјеравању јастребова из Бијеле куће и да не реагује на провокације Техерана, пише ЊТ. Према новинарима, „то указује да Трамп не доноси одлуке као његови претходници и да више вјерује својим инстинктима него запосленици његове управе“.

Ову информацију, наравно, баш као и претходну о „отказаном нападу“, треба узети с резервом, прије свега зато што ЊТ има врло лоше односе с Трампом, а и сам амерички предсједник не бира ријечи када говори овом некада угледном листу, барем у Сједињеним Америчким Државама. Но, то не значи да је Трампова политика према Исламској Републици другачија и да је стратешки циљ ове америчке управе свргавање владе у Техерану. Доналд Трамп не ради ништа што нису радиле све администрације претходних 40 година, само је у свом непријатељству искренији и отворенији од, рецимо, Барака Обаме, чак и Џорџа Буша млађег, што се види из јучерашње поновљене пријетње иранском политичком и војном врху и народу.

НОВА ТРАМПОВА ПРИЈЕТЊА ИРАНУ
Амерички предсједник Доналд Трамп изјавио је како не жели рат, али је упозорио Иран да ће се суочити с “уништењем” ако избије сукоб. Говорећи за Ен-Би-Си у петак, казао је како је САД отворен за разговоре, али неће допустити Ирану да развије нуклеарно оружје. Додатно је објаснио и своју одлуку да у посљедњем тренутку откаже војне ударе на Иран као одговор на обарање америчке беспилотне летјелице, рекавши „како му је дано до знања да ће 150 Иранаца бити убијено.

„Питао сам генерале колико ће људи погинути у акцији, рекли су око 150. Размислио сам. Није ми се свидјело, то није размјерно обарању беспилотне летјелице. Након што сам одобрио акцију и сагледао цијелу ситуацију, процијенио сам да то није била добра одлука“, рекао је Доналд Трамп, пун бриге за 150 иранских живота.. Одбацио је тврдње да су авиони већ кренули у напад на иранске циљеве, рекавши како “није било авиона у ваздуху”. Трамп је поновио „како не жели рат с Ираном, али да Исламској Републици  пријети уништење ако га буде“. Након што су изишле из нуклеарног споразума, САД су Ирану опет увеле санкције, а сада најављују додатне и покушавају извоз иранске нафте свести на нулу.

„Могли бисмо врло брзо постићи споразум с њима ако желе, од њих зависи. Ако Иран опет жели постати богата и напредна нација, учинимо Иран опет великим. Има ли то смисла? Учинимо Иран опет великим, мени је то у реду. Али то никада неће учинити ако мисле да ће за пет или шест година имати нуклеарно оружје“, поручио је амерички предсједник и на Твитеру објавио да су САД спремне за напад. Према неким америчким медијским извјештајима, Пентагон је препоручио ударе, док други извјештавају како су високи званичници Пентагона упозорили да би војни одговор могао резултирати “спиралном ескалацијом” која би била ризична за америчке снаге у регији, преноси Би-Би-Си.

КОМЕ ТРЕБА „ОГРАНИЧЕНА АГРЕСИЈА“ НА ИРАН?
Догађаји у Персијском заливу који забрињавају свијет посљедњих дана и дана могу утицати на све, од цијена енергената до судбине малих регионалних држава. „Поглед на напетости диљем свијета, укључујући Блиски исток и регион Залива, источну Европу и Венецуелу, показује да је та напетост узрокована једностраним незаконитим мјерама америчке администрације“, написао је аналитичар Пејман Јаздани за Мер њуз.

Незаконити излазак Бијеле куће из нуклеарног споразума, стављање Иранске револуционарне гарде на списак терористичких организација, наставак санкција против Ирана и покушај да се извоз нафте из Ирана доведе на нулу, све су то провокативни и сумњиви кораци против Ирана од стране Сједињених Држава који само подстичу регионалне напетости. Сумњиви и провокативни корак Сједињених Држава и његових регионалних савезника, укључујући Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, да оптуже Иран да стоји иза напада на два брода у Фуџејри у Уједињеним Арапским Емиратима, без икаквих доказа, био је осујећен иранским приступом и напетости су донекле смањене.

Док је јапански премијер био у посјети Ирану, први пут у посљедње четири деценије, многи су због његове посјете очекивали даље смањење напетости у регији, али је још један сумњив и провокативан корак био напад на два нафтна танкера у Оманском мору, што је могло повећати напетости више него прије. Нема сумње да ће Сједињене Државе и њихови опуномоћеници у регији, као и обично, без икаквих доказа оптужити Иран да је стајао иза инцидента, али главно је питање ко ће имати највише користи од напетости у регији Персијског залива?

Размишљајући о сљедећим разлозима, може се закључити да су корисници број један због напетости и напада на танкере у Персијском заливу и на Блиском истоку Сједињене Државе и, према томе, Тел Авив, као и режими неких регионалних арапских држава које покушавају преживјети слиједећи америчку политику.

За разлику од прије неколико деценија, Сједињене Државе тренутно су један од највећих произвођача нафте и гаса у свијету и желе освојити тржишни удио у другим земљама свијета. Након илегалног повлачења САД-а из нуклеарног споразума с Ираном и њихових покушаја да ирански извоз нафте срежу на нулу, под изговором разних оптужби, Сједињене Државе улажу напоре не само да заузму ирански удио на енергетском тржишту, већ и за ограничавање иранских прихода како би се смањио регионални утицај Исламске Републике. Акције САД-а у стварању напетости у Венецуели и источној Европи, те увођење санкција против Каракаса и Москве такође се могу тумачити у том смислу.

Свака напетост у Персијском заливу не само да ће повећати цијене енергената на свјетском тржишту, већ ће створити довољно изговора да Вашингтон повећа своју војну присутност у регији. Тако САД желе контролисати енергетске руте и вршити притисак на своје конкуренте, као што су Кина, ЕУ, Јапан и нове растуће привреде као што је Индија, чије привреде увелико зависе од енергије која долази из Персијског залива и Блиског истока.

Напетости у регији, уз иранофобни пројект, јамчиће и наставак куповине америчког оружја од стране неких земаља у регији, као што је Саудијска Арабија. Настављајући продавати оружје Саудијској Арабији, Сједињене Државе не само да стварају хиљаде радних мјеста за Американце, него и своје конкуренте, попут Кине и Русије, држе даље од тржишта оружја на Блиском истоку.

Напетости и сукоби у режији Сједињених Држава на Блиском истоку су довели до озбиљних подјела и неслагања између регионалних држава, што је кључно за сигурност Тел Авива и његову експанзионистичку политику. Ово би били кључни и не баш занемариви добици ако Вашингтон и даље буде одржавао стање  ни рата ни мира, каквом тренутно свједочимо.

ЈАСТРЕБОВИ ЋЕ УЧИНИТИ СВЕ КАКО БИ СВРГНУЛИ ВЛАСТ У ИРАНУ
Наравно, као што је случај протеклих 40 година, САД ће учинити све како би свргнуле иранско вођство. То је циљ од којег није одустајала ниједна америчка администрација. Само неколико сати након првог инцидента с два танкера у Ормуском тјеснацу, амерички државни секретар Мајк Помпео је рекао да је то учинио Иран. Помпео је инсистирао на томе да је Иран напао норвешки и јапански танкер и да Техеран за то мора платити. Осим неувјерљивог видеа, америчка влада није пружила никакве доказе о иранској кривици, а Помпео је одбио одговорити на било каква питања на ту тему.

Важно је напоменути да је у вријеме напада на танкере у Техерану био јапански премијер Шинзо Абе, који је покушао учинити све што је могуће како би сачувао нуклеарни споразум с Ираном. Абе није дао никакве ратоборне изјаве против Ирана и није напустио земљу. Челник јапанске бродарске компаније је изјавио како нема доказа да је на јапански танкер постављена мина, напомињући да је брод погодио “летећи пројектил”. Представници норвешке бродарске компаније такође нису поднијели тужбу против Ирана. Норвешка влада ћути, а из Осла није било пријетњи Ирану. Посаде оба брода спасиле су екипе америчких и иранских бродова и одвезене су на сигурно мјесто.

Начелник Главног стожера иранских оружаних снага, генерал-мајор Мухамед Хусеин Багери, рекао је да иранска војска неће затварати Ормуски тјеснац пријеваром. „Ако Иран одлучи блокирати Ормуски тјеснац, онда ће то учинити отворено“, нагласио је генерал Мухамед Хусеин Багери. Ниједан амерички брод није оштећен. Напад се догодио у међународним водама, не у САД-у или америчкој војној бази. Ипак, америчка влада је за све оптужила Ирана.

ЦИА И ПОСЕБАН ПЛАН ЗА ИРАН
ЦИА је 2017. године створила посебну јединицу у Мисијском центру Иран за операције против Исламске републике. Иницијативу за стварање ове јединице израдио је бивши директор ЦИА-е Џон Бренан, који је напустио дужност након што је дужност преузела администрација предсједника Доналда Трампа. Бренан је сматрао да се ЦИА мора усредсредити на проблематична подручја, укључујући Сјеверну Кореју и Иран.

Бренанов насљедник је Мајк Помпео, који је прије именовања за државног секретара служио као директор ЦИА-е нешто више од годину дана. Помпео је одлучио наставити политику Бренана. Активности ЦИА-е у Ирану су вођене из оперативног одељења познатог под именом „Персијска кућа“.

У овом одељењу су радили стручњаци који су прикупили много података о политичким и економским догађајима унутар Ирана. Као што је рекао један ирански званичник, јастребови у Вашингтону су били врло забринути због чињенице да је у „Персијској кући“ било много запосленика који су мало пажње посветили свргавању власти у Ирану. Трампови људи су жељели да дјеловање против Ирана буде под контролом сврховитије и милитантније скупине. Тако је ЦИА  именовала Мајкла Д’Андреу за шефа иранског оперативног центра. Он је одиграо кључну улогу у програму „испитивања“ након терористичких напада 11. септембра 2001. и водио Центар за борбу против тероризма ЦИА-е. Убиство и мучење су увијек били у средишту његовог приступа.

Управо је Д’Андреа проширио програм ЦИА-е за ударе беспилотним летјелицама, укључујући и такозване нападе на наводне терористе. ЦИА-и је било допуштено да убије било коју особу која одговара одређеном опису или особе које су зване с телефона неког од осумњиченика. Д’Андреа не избјегава никакве методе у раду ЦИА-е.

Један од бивших аналитичара ЦИА-е је извијестио да Д’Андреа има блиске везе с арапским вођама и шеицима Персијског залива, који снажно потичу на акције против Ирана. Сличну тачку гледишта имају Д’Андреа и неки чланови његовог тима. Због свог бескомпромисног става према Ирану, Д’Андреа је у Америци добио надимак „Ајатолах Мајк“. Д’Андреа и људи попут Болтона припадају групи људи који гаје истинску унутрашњу мржњу према Ирану. Свјетоназор тих људи близак је свјетоназору саудијске краљевске породице. Они се неће презати од било каквог насиља ако то може изазвати рат против Ирана. Неће пропустити ни најмању прилику.

С друге стране, изван Бијеле куће, Д’Андреа има брата близанца, а то је милијардер Томас Каплан, који је створио двије групе које слијепо заговарају свргавање актуалног поретка у Ирану. Једна од тих скупина је Уједињени против нуклеарног Ирана (УАНИ), а друга Пројект борбе против екстремизма. Те скупине спроводе програме усмјерене против муслимана уопштено, а посебно против Ирана.

Томас Каплан је оптужио Иран да је створио ИСИЛ, будући да је Иран, према милијардеру, “искористио страшни сунитски покрет како би проширио свој утицај од Персије до Медитерана”. Апсурдност таквих изјава произлази из погрешног тумачења темеља шиитских концепата, као што је Такија, односно “разборито прикривање вјере”. Чудно је, али Каплан има више заједничког с ИСИЛ-ом него Иран, будући да су и Каплан и ИСИЛ вођени мржњом према онима који слиједе шиитске исламске традиције.

Капланова група укључује и представнике компанија и представнике ЦИА-е. Водитељ групе Уједињени против нуклеарног Ирана је Марк Валаце, извршни директор финанцијске компаније Тигрис фајненшел груп. Та компанија, према њеним представницима, могла би имати користи од “нестабилности на Блиском истоку”. Бивши службеник ЦИА-е Норман Равл радио је за УАНИ и за Пројекат за борбу против екстремизма, а 34 године је радио у управљању операцијама ЦИА-е. Равл је надгледао бројне програме ЦИА-е везане за Блиски исток. Понудио је своју подршку непрофитном удружењу Арабиа фондацији, чије је сједиште у Вашингтону, а води је Али Шихаби, човјек који има блиске везе са саудијском монархијом. Шихаби је син Самира Ал-Шихабија, једног од најугледнијих дипломата Саудијске Арабије, који је раније био амбасадор у Пакистану, што је на крају довело до стварања Ал Каиде.

Људи попут Каплана и Болтона, Д’Андрее и Шихабија желе искористити америчку војну машинерију како би остварили опасне циљеве арапских краљевских породица Персијског залива. Сви ти људи обављају исту мисију. Они желе рат с Ираном и не занимају их никакви докази. Неће се зауставити све док амерички бомбардери не нападну Техеран, Ком, Есфахан и Шираз и они вјерују да у том рату могу побиједити.

Иран је увјерен да ће се одбранити, без обзира на жртве. Коначно, ако желе постојати као суверена нација, Иранци немају другог избора, што је најмоћније оружје Исламске Републике. У Русији постоји изрека да се не може покорити народ који се не жели предати. Исто вриједи и за Иран, али Џон Болтон, Мајк Помпео, Мајкл Д’Андреа, Томас Каплан и њихови пријатељи на Арапском полуострву и у Израелу то не могу разумјети.

Извор:
СТАНДАРД