САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ „честита“Александру Вучићу успешно полагање свечане заклетве четири тзв. шиптарска градоначелника на северу Косова и Метохије.

Ову вест су објавили сви режимски медији само нису прецизирали да су „градоначелници“ положили заклетву на устав самопроглашене републике Косово свечано обећавајући да ће штитити и чувати уставни поредак сепаратистичке државе.

Овако изгледа национална и државна политика председника Србије према јужној српској покрајини. И не само то. Председник је обећао да неће бити никаквих преговора са Приштином док се не укину таксе на српску робу из централне Србије. А већ у среду се Марко Ђурић састао са представницима Приштине у Берлину. Овај манир тајних састанака управо и личи на политику Александра Вучића. Он сам се у више наврата тајно састајао са Хашимом Тачијем у Њујорку, Риму, Паризу… У Паризу је са њим договорио да ће да зажмури на формирање војске Косова. Сходно томе реакција Београда на формирање ове војне формације је млака и бескрвна.

Иако је држао седницу Скупштине Србије посвећену Косову и Метохији платформу за преговоре са Приштином није представио грађанима Србије. Није из разлога да би и даље могао да „жмури“ и да тргује Косовом и Метохијом чиме обезбеђује подршку Запада за опстанак на власти. Чак и „шумски људи“ и „шумска скупштина“, како Ана Брнабић назива сепаратисте из Приштине, консензусом свих политичких странака донели су платформу за преговоре са Београдом.

Да је председник Србије озбиљан државник он би попут Војислава Коштунице саборно и уз консензус свих важнијих политичких странака решавао судбину јужне српске покрајине. Преговоре би морао да врати у Савет безбедности и да настави на оним принципима које је Србија водила у преговорима са Приштином од 2006. до 2008. године. Гесло тих преговора је било да статус Косова и Метохије мора да буде у оквиру формуле „више од аутономије, мање од независности“. У преводу то значи спољна политика и безбедност морају да остану Београду а степен аутономије за јужну српску покрајину мора да се креће од аутономије коју има Јужни Тирол, преко Оландских Острва до Хонг Конга. Права Срба била би регулисана по обрасцу колико права и аутономије Албанцима у оквиру Србије, толико права Србима на Косову и Метохији у односу на Албанце.

Председник Србије је ове принципе критиковао тако што је грађане Србије покушао да плаши тиме што би у оквиру решења за широку аутономију Косова и Метохије у Србији Албанци са КиМ били присутни у Скупштини и Влади Србије. А Албанци су иначе и у Скупштини и у Влади Србије били доста дуго времена од 1945. до 1990. године. Није познато да је због тога било ко у Београду страдао. Уосталом, манифестација „Мирдита-добар дан“ одржава се директно под покровитељством председника Србије.

Држава Србија нема разлога да Албанцима понуди ништа више од аутономије. Србија је 1999. године бомбардована, разрушена, понижена али ни тада није пристала да се одрекне своје јужне покрајине. Велика би грешка била да данас у миру дамо територију на коју имамо тапију. Да није наше не би се пола света сјатило да траже од нас да се одрекнемо Косова и Метохије. Нажалост, председник Србије измишља принцип „разграничења“ са Албанцима захтевајући од Запада да му да мрвице одоногшто је по међународном праву наше. Већег издајника држава Србија није имала и неће имати од Александра Вучића.

Косовска Митровица
22.06.2019. године                                                                      Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“