- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Улица од 200 метара – сав безбедни простор за Србе у Ораховцу

преузимање

На ободу Ораховца, града од 15.000 становника, свила се српска енклава са преосталих 300 житеља. Издржавају се углавном од виноградарства или од социјалних давања и зарада у јавним установама које финансира Република Србија. Двадесет једну годину после борби, убистава и егзодуса, у Ораховцу се само јака воља испречила између узурпатора и Срба, решених да опстану у родном граду.

У адаптираном објекту су основна и средња школа са седемдесет ђака. Недалеко, три продавнице, општинске просторије, црква и амбуланта. Куће збијене, високих капија, а иза сваке од њих – животи различити, а готово исти.

Припремила Јелена Божовић

Линк за видео [1]

„Људи су огуглали на све, навикнути, мисле да су због тога и рођени, да једноставно буду овде и пате“, каже Јован Ђуричић, овлашћени члан Привременог органа општине Ораховац.

„Мења се на боље то што смо ми искуснији, па знамо да заштитимо себе“, истиче директорка гимназије у Ораховцу Добрила Витошевић.

У центру Ораховца живе косовски Албанци. На ободу су углавном Срби, у стотинак кућа, оне у граду одавно нису њихове.

Српски део Ораховца почиње једном улицом од читавих 200 метара. И то је сав, њихов безбедни простор. Али, овде кажу: „улица уска, а душа широка“.

Српски Ораховац има само једног лекара, докторку која никада није напустила свој град и пацијенте, а упркос свему што је преживела, њена врата су отворена и за косовске Албанце.

„Без обзира на веру, националну припадност, излазимо у сусрет сваком пацијенту. Лекова, санитетског материјала има колико-толико, обезбеђени смо, али што се тиче санитетског возила и горива, много имамо проблема. Али, шта је ту је. Издржавамо“, наводи Достана Грковић из Дома здравља у Ораховцу.

Издржавају и они чије би детињство требало да буде потпуно другачије. Ученици основне школе „Доситеј Обрадовић“ рекли су за РТС да их друга деца терају када хоће да се шетају. Истичу да су навикли и надају се да ће стање бити боље.

„Храброст избија из њих самих у одређеним моментима. Кад бране своје игралиште, кад бране своју улицу, кад бране свој кућни праг. Можда је то мало, другима са стране гледајући, али то је велики чин херојства. Обилећевски“, рекла је директорка Витошевић.

Обилиће и ласте препознају, па се у најстаријој српској кући, у Ораховцу, већ два и по века гнезде. И не одлазе.

Извор: РТС [2]