Неимарско право може да траје цео век

radnici

Ако прибавите парцелу на сто година да бисте на њој направили зграду, та зграда је ваша до истека тог периода, а за употребу парцеле плаћате накнаду. Када прође сто година, онда та зграда постаје власништво власника парцеле

Када је завршио градњу цркве манастира Љубостиња код Трстеника, задужбину кнегиње Милице, и уклесао свој потпис на прагу у припрати цркве, чувени средњовековни градитељ Раде Неимар није ни слутио да ће у 21. веку његово име носити једно сасвим ново право у српском грађанском законику – неимарско право.

Европа познаје ово право више од једног века, а код нас оно није постојало ни у предратним прописима. Стручњаци ће о њему расправљати следеће недеље на саветовању „Будвански правнички дани”. Неимарско право може да траје чак и сто година и представља нешто сасвим другачије од онога што обично називамо правом на изградњу неког објекта, које траје неколико година.

Неимар је турска реч која потиче из персијског и арапског језика и означава градитеља, а у ширем смислу и архитекту, грађевинског инжењера или пројектанта, као и све оне који граде и надзиру радове. Неимарско право које уводи преднацрт грађанског законика, означава право орочене својине на згради која ће бити подигнута на туђем земљишту, уз надокнаду власнику парцеле.

Ово право може да траје најдуже сто година и за то време може да се наследи, прода или поклони. Неимар на туђој парцели мора да изгради уговорени грађевински објекат, који ће бити његово власништво. Међутим, када један век прође, неимарско право престаје и тај објекат ће постати власништво онога чија је парцела, односно његових наследника.

– Ако прибавите парцелу на сто година да бисте на њој направили зграду, та зграда је ваша до истека тог периода, а за употребу парцеле плаћате накнаду. Када прође сто година, онда та зграда постаје власништво власника парцеле. То је, у најкраћем, суштина неимарског права, које може бити од користи многима – сиромашнијим слојевима становништва који на овај начин могу да изградњом обезбеде себи кућу без куповине парцеле, као и добростојећим инвеститорима у великим градовима, посебно у централним градским зонама, где је тешко пронаћи плац који се продаје. Инвеститори на овај начин ипак могу да дођу до таквих парцела и саграде луксузне и профитабилне објекте. Власници парцела, који нису у могућности да их сами изграде, добијају надокнаду уступајући земљиште другима за градњу – каже за „Политику” др Нина Планојевић, професорка грађанског права на Правном факултету у Крагујевцу.

Наглашава да је регулисање неимарског права било један од најтежих задатака владине комисије за израду грађанског законика, која је исправно проценила да је сада прави тренутак да у наше право први пут буде уведен овај институт.

Неимарско право дефинисано је као отуђиво и наследиво стварно право на туђој парцели, које титулара овлашћује на њену употребу на одређено време у циљу изградње, држања и коришћења трајног грађевинског објекта, на коме стиче својину која траје колико и право грађења, за шта власнику парцеле плаћа накнаду. По престанку права грађења, власник парцеле такође исплаћује накнаду титулару овог права за изграђени објекат, који прелази у његову својину.

– Још не знамо како ће неимарско право изгледати у пракси, а све ће то бити ново и за адвокате, јавне бележнике и судије, који би морали детаљно да се упознају са овим институтом, како би успешно могли да решавају конкретне случајеве. Такође треба решити и одређене дилеме у вези са укњижењем неимарског права и начином његовог уписа у катастар непокретности, уписом својине на новоизграђеној згради, као и уписом овог права као терета на земљишној парцели – каже др Планојевић.

Неимарско право може бити орочено и на краће време. Законик не одређује најкраћи рок, па се може догађати да се уговори закључују на 20 или 30 година. У неким државама неимарско право је трајно, па самим тим и право својине на објекту.

– И власник земље и власник зграде треба да имају корист од закљученог посла. Власник земље би дугорочно примао накнаду од особе којој припада неимарско право, док би неимар за то време имао право својине на објекту који изгради. Међутим, ако се уговор закључи на прекратак рок, онда би његов објекат брже прешао у својину власника парцеле, па остаје питање колико је овај правни посао за њега исплатив и да ли је добро промислио пре него што га је закључио – каже др Планојевић.

Некоме ће бити у интересу да овакав посао склопи да би саградио кућу на одређеној локацији и решио стамбени проблем штедећи новац, јер не купује парцелу, док ће имућнији инвеститори можда градити луксузне хотеле и тржне центре у централним градским зонама и убирати велике приходе, које могу наследити и њихова деца и унуци. Сто година касније, тај хотел или тржни центар може и не мора да буде у добром стању, али ће прећи у својину власника земље, односно његових наследника.

– Својина на грађевини на туђем земљишту стиче се изградњом, али је право ове својине временски ограничено – каже професорка.

Неимарско право неће бити могуће на пољопривредном земљишту, већ искључиво на грађевинским парцелама, које чак могу да буду и већ изграђене, али морају имати могућност за градњу још неког објекта или за његову доградњу и обнову. Законик треба да прецизира и одредбе о надградњи постојећих објеката, као и изградњу надземних и подземних објеката.

Моја кућа на твојој земљи и моји спратови на твојој згради

– У менталитету нашег човека је да својину на непокретностима преноси трајно, продајом или поклоном, а сврха изградње своје зграде на туђем земљишту јесте појефтињење стицања сопственог дома или пословног простора, јер се штеди на цени парцеле. Због недостатка и високих цена земљишта, увођење неимарског права одговара потребама становништва Србије. За решавање стамбених проблема наших грађана, можда би било добро увести и једну подврсту неимарског права, чији предмет би осим туђе земље била и туђа зграда, која би се могла надзидати сопственим спратовима. Ово право је уређено у већини држава Европе – каже др Планојевић.

Извор:
ПОЛИТИКА