„ТЕЛА ПОГИНУЛИХ СМО БРАНИЛИ ОД ПАСА“ Овај градић су после 10 кобних дана прозвали СРПСКА ХИРОШИМА

Сурдулица је од 21. априла до 31. маја 1999. тешко бомбардована три пута. У тим нападима погинуло је 50 људи, од тога 12 деце, а повређено је 204 људи.

Последњи напад догодио се пре тачно 20 година, у ноћи између 30. и 31. маја, када је у бомбардовању санаторијума и геронтолошког центра погинуло 20 људи.

Сурдулица је град у ком је током бомбардовања било највише погинулих и повређених у односу на број становника. Само у једном од три напада срушено је чак 500 кућа, због чега је овај градић од тек 11.000 становника добио назив српска Хирошима, јер су многима слике разарања, у коме у деловима града није остао ни камен на камену, управо тако изгледале.

Црни биланс је не само 50 погинулих и више од 200 повређених, већ и потпуно угашене две породице, а мета су били цивили, људи избегли из Хрватске током „Олује“, али и станари Геронтолошког центра и пацијенти у санаторијуму за плућне болести.

– Било је рано ујутру, негде око четири или пет, зачули су се авиони, а касније и детонација. Тада сам имао 18 година и сећам се сваког детаља, наш град је много страдао, и та страдања никако не бледе – прича за „Блиц“ Ненад Стојиљковић, службеник у општини Сурдулица, сећајући се када је у ноћи између 30. и 31. маја бомбардована Специјална болница за плућне болести – санаторијум, те павиљон у коме су биле смештене избеглице из Хрватске, као и Геронтолошки центар.

Тога дана НАТО бомбе убиле су 20 људи, а повређено је више од 80 цивила.

– Заиста је било страшно. Сурдулица је генерално много страдала и броји највише цивилних жртава у односу на укупан број становника. Тог 31. маја исти објекат гађали су два пута, други пут је било око 12.20. Сећам се, био сам код куће, чувао сам млађег брата јер су и мама и тата били на послу. Било је ужасно, стајао сам на прозору и гледао како авиони лете, то се не заборавља – прича Ненад.

Избеглице смештене у кампу које су побегле од „Олује“ доживеле су страшну судбину, а сведочења из тог периода била су језива.

– Тела настрадалих у санаторијуму лежала су на све стране, морали смо да их бранимо од паса да их не разнесу, то је било језива слика – причају Сурдуличани.

Сам град бомбардован је у три разорна наврата, околина више пута. На уже подручје Сурдулице у периоду између 21. марта и 31. маја бачена су 62 пројектила, а на шире око 200.

Две породице, Милићи и Малобабићи, угашене су у другом нападу, 27. априла. Они су, бежећи из Крајине, уточиште нашли у Сурдулици.

– Погинуло је четворо деце, двоје малих Милића, Миљана (15) и њен брат Владимир (12), њихов комшија Миодраг Миловановић (17), Миленко Малобабић (16) и његов брат Раде (19). Малобабићи, отац, мајка и двоје деце били су избеглице из Српске Крајине, који су потерани „Олујом“ нашли уточиште у овом градићу и ту су страдали – наводи се у сведочанству Најдана Стојановића.

Три разорна напада

21. април

Бомбардовано избегличко насеље у Сурдулици у коме су биле избеглице из Републике Српске. Прогинуло је 10 цивила, од којих шесторо деце, рањено 16 људи.

27. април

Најразорнији удар десио се тог дана, први око поднева, када је са више од 10 пројектила бомбардован густо насељени део Сурдулице – Чубрине ливаде у центру града. Бомбардовано је и насеље Пискавица у источном делу града. Погинуло је 20 цивила, међу којима и 12 деце. Повређено је више од 100 људи, а срушено је 500 кућа. Змај Јовина улица је тада била потпуно уништена. Највише погинулих било је у кући породице Милић, 15 људи.

30-31. мај

У току ноћи бомбародавни Геронтолошки центар, санаторијум за плућне болести и павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Убијено 20, а повређено 88 људи.

Извор:
БЛИЦ