СНО СРБИ НА ОКУП ВАМ ПРЕДСТАВЉА НОВУ КЊИГУ:

ПУТОПИС ПО СВЕТОЈ РУСИЈИ

СТО ГОДИНА ОД УБИСТВА СВЕТЕ

ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ

Сваке године током јула месеца у Русији се централна прослава „Царски Дани“ обележава у Јекатаринбургу на месту страдања Царске породице Романов. Ове године је низом манифестација обележено 100 година тог догађаја. Са благословом његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског у егзилу г.г. Артемија једна група епархиота предвођена протосинђелом Иринејем је обишла светиње Украјине и Русије у периоду од 9-26. јула 2018. године са основним циљем присуства централном догађају, Крсном ходу у знак покајања за убиство Цара и његове породице од места њиховог страдања, Храма на крви, стазом мучеништва, до места њиховог физичког затирања, Гањине јаме, у дужини од 25км.

Желим у уводном делу да подсетим на једну дивну жену, нашу драгу сестру Марију Мељкову која се упокојила у мају 2018. године, да јој се још једном захвалим за све што је учинила да би нам приближила живот и страдање царске мученичке породице Романов. Та љубав је резултирала и оснивањем Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја Жичког почетком 2001. године у Москви, као организације Срба и Руса који теже узајамном разумевању и духовном обједињавању та два народа. Уз Маријину несебичну помоћ, а по благослову Владике Артемија је у јулу месецу 2012. године организовано путовање у Русију за групу српских ходочасника која је први пут учествовала у Крсном ходу у Јекатаринбургу. Тада је група било мешовита, српско-руска. На путу 2018. године је неколико чланова групе заједно са о. Иринејем обишла њеног болесног супруга Андреја у Москви и пренела му поздраве и благослове наше епархије. Још једном: „Машо, хвала ти за све, нека ти Господ подари Царство Небеско, увек ћеш бити у нашим срцима“.

Након шест година, уз Божију помоћ, поново крећемо у Мајку Русију, пут Јекатаринбурга. Наравно на том путу смо обишли пуно светиња, понели различите утиске, а благодат Божија и поштовање царске породице Романов су нам били звезда водиља на путу који је био пун разних искушења. Али, свако од нас ходочасника може да потврди да је сво време пута увек Господ слао некога да нас дочека, да нам објасни и да одговоре на питања која смо постављали. Организација пута је често застајкивала и била недорасла великом задатку али нас је Господ уз молитве цара Николаја и Св. Јелисавете водио и осветљавао тај Богоугодни пут.

У овој малој књижици је описано ходочашће 2018. године по Светој Русији једне групе епархиота рашко призренске епархије у егзилу, али ту су сабрани и наши утисци, љубав према православним светињама, неизмерна и искрена љубав према руском народу и њихова према српском, догађаји са пута и понека анегдота. И док ово пишем у грудима ме стеже, срце трепери, очи сузе, али то су сузе радоснице, сузе љубави и обузима ме радост при помисли на дивну, велику православну, свету Русију. Хвала ти Господе на свему!

др Снежана Антонијевић