ТРАНСРОДНОСТ СЕ УКИДА КАО МЕНТАЛНО ОБОЛЕЊЕ И ТРЕТИРА СЕ КАО СТАЊЕ А НЕ БОЛЕСТ

Ове недеље се у Женеви одржава Светска здравствена скупштина у оквиру које се, између осталог, трансродност депатологизује односно уклања са листе менталних обољења, након чега ће нова Међународна класификација болести трансродност видети као стање, а не обољење.

Како се наводи у саопштењу Тима Уједнињених нација у Србији, на тај начин на међународном нивоу се врши први корак ка депатологизацији трансродности, а све државе чланице, укључујући и Србију, ће почети и са извештавањем о примени нове класификације од 2022. године, што оставља довољно времена за националну имплементацију тог документа.

“Патологизација је дубоко укорењена у свим сферама друштвеног живота трансродних особа, почев од правног статуса, преко приступа здравственој заштити, могућности запошљавања, али и свакодневног третмана како од опште популације тако и од најближих чланова породице”, наводи се у саопштењу.

Шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији Маријан Ивануша казао је да је здравље једно од основних људских права, а да дискриминација у значајној мери утиче негативно на здравље.

“То је нарочито важно када сагледамо податке по којима сексуалне мањине у европским земљама имају значајно лошије физичко и ментално здравље. Смртност трансродних особа је три пута већа, а трансродне жене су и десет пута склоније покушају самоубиства”, рекао је Ивануша на догађају који је на ту тему окупио представнике државних тела, међународних организација, организација цивилног друштва и трансродне заједнице у Србији.

Национална имплементација уклањања трансродних стања са листе менталних обољења подразумева омогућавање признавања идентитета, који је у мањој мери условљен медицинским приступом. Такође, траснродне особе би требало да буду боље укључене у друштво, да имају боље могућности за остварење својих права и приступ услугама, уместо дуготрајних процеса дијагностике и медикализације.

Шеф Тима УН за људска права Милан Марковић казао је да је искљученост из друштва директно повезана са патологизацијом, када се кроз дијагнозу или медицински налаз посматра човек.

“Ако истински поштујемо људска права, једино на чему треба заједнички да радимо јесте поштовање аутономије, достојанства и интегритета сваке особе, без обзира на родни идентитет и облик у којем се он јавља”, изјавио је Марковић.

Представница Популационог Фонда УН у Србији Марија Раковић казала је да водећа истраживања показују да су трансродне жене око 49 пута под већим ризиком од ХИВ инфекције у односу на остале жене.

Наведена класификација је претходно измењена 1990. године, када је са листе менталних обољења уклоњена хомосексуалност и тиме учињен први велики корак неопходан за остваривање друштвене равноправности и омогућавање ефикасног остваривања људских права хомосексуалаца.

Родни идентитет подразумва осећај властитог рода и он је обично у складу са полом приликом рођења. Када се родни идентитет особе разликује од његовог пола, онда се обично сматра трансродном особом.

Извор:
ПРАВДА И ПРАВО