ЉУБАВ И ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА

Једнога дана неки монах крену из манастира да заврши неке послове. Пошто их обави, окрену назад. Међутим, у неко време залута. Шта да ради? Поче, дакле, да се моли.
– Боже мој, рече, помози ми.
Убрзо потом срете неке пролазнике и замоли их да му покажу пут којим је хтео да иде.
– Добро, рекоше му, прати нас.
Међутим, ти људи су били разбојници и видевши га самог и непознатог хтели су да га одвуку далеко да би га опљачкали.
Монах је схватио да им је то на уму, али не рече ништа. Само се молио да га Бог заштити.
Пешачили су много те стигоше пред једну велику реку па застадоше да се одморе.
Разбојници се беху окупили на једној страни и тихо се дошаптаваху, а монах сеђаше преко пута и непрестано се мољаше.
Изненада, из речних вода један велики крокодил се устреми на једног од лопова. Овај се толико уплаши да се збуни и оста непомичан. Тада га монах, будући присебнији, брзо повуче и тако га спасе.

Крокодил се изгуби у речним водама не успевши да растргне лопова. Тада овај, ганут монаховом добротом, паде пред његове ноге и тражаше опроштај за зло које је намеравао да му учини.
– Имао сам намеру да те убијем при преласку реке, рече му, али ме је твоја љубав предухитрила.
Монах заблагодари Богу што га је сачувао, а разбојник замоли монаха да му дозволи да остане са њим. И заиста остаде и постаде савршен послушник.
Поживеше много година у пустињи и при свакој згодној прилици не пропустише да се подсете чудесног начина њиховог сусрета.