Уништене српске светиње на КиМ

На Косову и Метохији, јужно од Ибра, нема ниједног места у коме су постојале цркве или манастири, а да на њих нису јуришали Албанци после јуна 1999. године и касније. Иако су били под даноноћном стражом војника Кфора, албански екстремисти су нападали и Пећку патријаршију, Високе Дечане, Соколицу, а док су их обезбеђивали међународни мировњаци, до темеља је срушен и запаљен манастир Свети архангели, као и Црква Богородица Љевишка у Призрену и манастир Девич код Србице у Дреници.

Најтрагичније је то што је у последњих неколико година чак 13 цркава избрисано са лица земље, и што од њих није остао ни камен на камену, апсолутно ништа што би подсећало да су ту некада биле српске цркве. О томе се данас мало зна, или се уопште не говори.

Цркву Свете Тројице у центру Ђаковице, са три куполе, Албанци су више пута минирали, а онда су 2007. године багерима однели и последњи камен са цркве и из црквеног дворишта. На месту цркве подигли су парк са спомеником мајци Терези. Ово је прва од 155 срушених и запаљених цркава на Косову и Метохији која је у потпуности избрисана са лица земље. Кфор и Унмик нису предузели ништа да се заштити српска светиња.

Такође, у последњих седам-осам година, са лица земље у потпуности су избрисане и Црква Светог Петра и Павла у Краљевици код Подујева, Црква Свете Петке у Сувој Реци, у Великој Реци код Вучитрна нестала је Црква Свете Тројице, а у делу црквеног дворишта саграђени су џамија и школа. Нема више ни четири цркве из доба Немањића у Горњем и Доњем Неродимљу код Урошевца. Простор на којем је била сеоска црква у Сићеву код Клине у Метохији је после рушења и одношења камена преоран.

Данас косовска полиција даноноћно чува 24 српске цркве и манастира, као и споменик на Газиместану, док манастир Високи Дечани чува једино Кфор.

Зоран Влашковић, Косовска Митровица