САНУ: Уместо гондоле ка Београдској тврђави пењати се на коленима

За питање приступа Тврђави треба се присетити и недоумице грчких стручњака који су разматрали како се пењати до Акропоља… На то питање Корбизије, протагониста модерне архитектуре, одговорио је: „На коленима, господо“

Саопштење Одељења историјских наука САНУ

Пре три деценије је Одељење историјских наука објавило саопштења научног скупа на којем је двадесетак наших најугледнијих стручњака из разних области усмерило своју пажњу на Београдску тврђаву. Нова сазнања, заснована на брижљиво вођеним археолошким истраживањима и преданим студијама разноврсних извора, пружила су у многоме нову слику о Тврђави током две хиљаде година њене повести, али и позвала јавност у најширем смислу да се посвети њеној будућности у визији коју је с разлогом очекивао један од организатора, Одбор за трећи миленијум. То разматрање је укључивало не само питање непосредног уређења комплекса и могућност реконструкције појединих његових делова на основу досадашњих истраживања него и места Тврђаве у урбанистичком развоју града. Из свих саопштења је зрачила брига да се заштите и очувају њене вредности, уз основане критичке опаске да се не остварује подједнако намера да се Тврђава уреди као културно-историјски споменик. На првом месту је, разуме се, истакнута обавеза да се у складу са Пројектом Београдске тврђаве обаве сва археолошка истраживања, а затим, на основу валоризације, изложе предлози конзервације и рестаурације њених појединих делова.

Будућност Београдске тврђаве, која је тада на научном скупу била предмет посебне пажње, данас је садашњост у којој морамо да одговоримо на изазов који је у супротности не само са обавезама које смо прихватили него и са основним начелима поштовања и неговања културне баштине која је јасно дефинисана у свим законским документима.

У питању је изградња жичаре са гондолама између језгра Београдске тврђаве са другом обалом Саве и трговачким средиштем на њој, која би грубо нарушила целину јединственог споменика и визију положаја Тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град. Њен карактер и значај на раскрсници водених и копнених путева, између великих држава и различитих цивилизација, током столећа су на разне начине потврђивали путописци и још више освајачи који су, задивљени изгледом или посвећени карактеристикама тврђаве коју је требало освојити, на графичким листовима бележили облике и особене обрисе града над водама којима су у мирним временима лађе пловиле везујући привреде удаљених земаља. Поразна је чињеница да је пројекат о изградњи несрећне туристичке атракције одобрио управо Републички завод за заштиту споменика културе којем је старање о Тврђави, с обзиром на изузетан значај, поверено.

У овом обраћању јавности није потребно подсећати на дугу историју нашег града од времена када је Сингидунум са IV Флавијевом легијом бранио северну границу Римског царства, а затим столећима био сведок и поприште сукоба, памтио власт Хуна, Авара, Угарске, Византије и других, доживео процват као престоница деспота Стефана Лазаревића и поново, све до Првог српског устанка, био рушен и утврђиван због изузетног стратешког положаја и значаја у ратовима Мађарске, Турске и Аустрије. Слојеви свих тих историјских раздобља налазе се на Тврђави. Недавно објављеним пројектом Града Београда о изградњи жичаре непосредно се угрожавају вишевековни остаци прошлости. У јавности је та одлука изазвала вишеструке реакције професионалних удружења о смислу таквог подухвата и његовој правној заснованости, међу којима су се огласили Српско археолошко друштво, Друштво конзерватора Србије, Академија архитектуре Србије, Музеолошко друштво, Национални комитет ИКОМ-а, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Национални комитет ИКОМОС-а и велики број веома угледних стручњака из редова архитеката, урбаниста, универзитетских наставника, туристичких експерата, еколога и других, а међу најпозванијим придружила им се већина стручњака самог Републичког завода за заштиту споменика културе, која је аргументовано оспорила ваљаност донесене одлуке и затражила обустављање изградње тзв. гондоле.

Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности, које је вишеструко везано за изучавање прошлости и културног наслеђа Београда, што је показао и поменути научни скуп о Тврђави, сматра се позваним да изрази своје противљење намери да се грубо наруши њена јединствена целина и угрозе остаци прошлости. У својој визији будућности, Одељење историјских наука, као и до сада, очекује да ће се свестраним истраживањем обогатити историјска слика Тврђаве и насеља око ње. Изградња тзв. гондоле, која поништава познате обрисе града, неочекиван је ударац настојању да Тврђава са Калемегданом буде неодвојиви, главни део урбаног амбијента који чине Универзитет са бројним факултетима, музејима, галеријама, концертним дворанама, библиотекама и другим културним установама.

P. S.
Личности које после свега истрајавају у намери да повреде изглед и достојанство града који је у време деспота Стефана – археолошка истраживања су утврдила – доживео највиши узлет, требало би, ако имају снаге, да прочитају узбудљиве странице из пера његовог биографа Константина Филозофа са исцрпним описом утврђене престонице и њених становника који су сви, као грађани, на печату исправа које су их штитиле, имали утиснут изглед свога града. А за питање приступа Тврђави треба се присетити и недоумице грчких стручњака који су у време светског конгреса архитеката у Атини разматрали могућност да се вишевековни прилаз Акропољу пењањем по каменим громадама замени уклесаним степеницама, рампом … или, помишљало се чак, успињачом. На то питање Корбизије, протагониста модерне архитектуре је одговорио: На коленима, господо.

Београд, 15. априла 2019.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ