Андре Влтчек: Порука САД Међународном кривичном суду – „Поломићемо вам ноге“

Господин Помпео је направио једну огромну тактичку грешку. Он се дотакао једне „велике теме“ за коју се увек подразумевало да се „подразумева“. Следећи корак могао би да буде признање како се међународно право не примењује на Запад

Добро, није баш тако, али у извесном смислу, и јесте. Коначно, сада су „скинуте рукавице“. Сједињене Државе су отворено запретиле у прошлости срамежљивом Међународном кривичном суду (скраћено МКС) и његовим судијама. И, неочекивано, МКС је узвратио. Одбио је да ућути, да клекне и да моли за милост.

Наједном, чак ни западни масовни медији нису могли да прикрију агресивни испад у мафијашком стилу званичника америчке владе. Ројтерс је известио 15. марта:

Сједињене Државе ће поништити или одбити да издају визе било коме из особља Међународног кривичног суда ко истражује могуће ратне злочине америчких снага или снага савезника у Авганистану, рекао је у петак државни секретар Мајк Помпео.

Суд, чије је седиште у Хагу, одговорио је да је он независна и непристрасна установа и да ће наставити да обавља свој рад „неометен“ деловањем Вашингтона.

Трампова администрација претила је у септембру да ће забранити судијама и тужиоцима Међународног кривичног суда да уђу у Сједињене Државе и да ће блокирати средства која имају тамо уколико суд покрене истрагу ратних злочина у Авганистану.

Вашингтон је предузео први корак у петак Помпеовом објавом.

„Објављујем политику ограничења америчких виза за оне појединце који су директно одговорни за било коју истрагу америчког особља у Међународном кривичном суду“, рекао је Помпео на конференцији за медије у Вашингтону.

„Ова визна ограничења могу такође бити употребљена да одврате Међународни кривични суд од настојања да гони савезничко особље, укључујући и Израелце, без савезничког пристанка“.

Тако то иде… арогантни израз лица Мајка Помпеа појавио се изнад безбројних извештаја и он казује све: свет има да слуша диктат Сједињених Држава, или у супротном!

Природно, постоји логика (иако ишчашена) иза америчких претњи. То је веома опасна путања!

Ниједна држава у периоду после Другог светског рата није починила толико злочина против човечности, и подржала толико много геноцида, као што су то чиниле Сједињене Америчке Државе. И укупно, ниједан други део света није убио више људи на нашој планети од Европе. И већина Североамериканаца су потомци Европљана. „Спољна политика“ Сједињених Држава непосредно је изведена из колонијалистичке политике некадашњих европских сила. Стога, злочини против човечности које чини Запад никада нису престајали, нису престајали вековима.

Ова проста чињеница једноставно је била прећуткивана: никада се о њој није отворено расправљало у масовним медијима, у учионицама или судницама.

Уколико Међународни кривичну суд почне и уколико му се дозволи да истражује злочине против човечности које је починио Запад, читав первертирани концепт Сједињених Држава и Европе као лучоноша слободе и демократије може лако да се уруши.

Чак и критика држава попут Венецуеле, Кине или Русије из Вашингтона, Париза или Лондона за њихово „кршење људских права“ може да постане апсурдна и гротескна. Читав концепт „промене режима“ може лако да се покаже као оно што је увек и био – безакони гангстеризам.

Амерички владари су добро свесни чињеница да је сада „веома лош тренутак“ за Империју да допусти изазов неких, макар делимично независних међународних тела.

Ону покушавају да угуше свако противљење. Као када су 2018. године Сједињене Државе и њихов блиски савезник Израел напустили барем делимично бунтовно интелектуално тело Уједињених нација – Унеско.

*

Запад очито губи идеолошки рат, и у паници је. И што више паничи, то постаје агресивнији.

Једна за другом држава се означава као „недемократска“ и одређује се за „промену режима“. Методи су различити. Постоје меки пучеви који су успели у збацивању левичарских влада у Аргентини и касније у Бразилу. А постоје и жешће методe, које је Империја употребила у и против Авганистана, Сирије, Венецуеле, Ирана, Јемена, великих делова Африке, Никарагве и Северне Кореје.

Запад је отворено подржао геноциде у Демократској Републици Конго, у Западној Папуи коју је окупирала и опљачкала Индонезија, у делу Кашмира који је окупирала Индија, као и апартхејд који спроводи Израел.

Међународни кривични суд се сада усредсредио на злочине против човечности које су починиле Сједињене Државе у Авганистану, где је најмање сто хиљада [људи] страдало као последица готово дводеценијске НАТО окупације. Ови злочини су стварни и непорециви. Радио сам у Авганистану, и могу да посведочим да је Запад (и посебно Сједињене Државе и Уједињено Краљевство) довео ову поносну земљу у јадно стање.

Али Авганистан може да буде само почетак: ту може да се отвори пословична Пандорина кутија.

Највероватније, ако се буду одржала, суђења Сједињеним Државама и њиховим злочинима, неће изравно спречити терор који Запад спроводи широм света. Али ће она отворити расправу, барем у земљама које су биле жртве страшних неправди. Оваква суђења ће такође поспешити престројавање у свету: свакако према Русији и Кини, и изнова ка социјализму у Латинској Америци и највероватније у Африци и деловима Азије.

*

Помпеов говор је био толико екстреман да лако може да се покаже као контрапродуктиван за Империју.

Чак су и мејнстрим западни медији морали да реагују. Чак су и западне „организације за заштиту људских права“ осетиле да су дужне да протестују.

Асошијејтид прес је 15. марта објавио извештај без преседана:

Хјуман Рајтс Воч назвао је [Помпеов иступ] „силеџијским покушајем да се казне истражитељи“ Међународног кривичног суда.

„Трампова администрација покушава да изигра идеју одговорности“, наводи се у извештају. „Предузимање акција против оних који раде за Међународни кривични суд шаље јасну поруку како мучитељима тако и убицама: њихово злочињење може да се настави без контроле“.

Амнести интернешенел описао је овај потез као „последњи напад на међународну правду и међународне институције од администрације која је намерена да уназади заштиту људских права“.

Амерички савез за грађанска права (The American Civil Liberties Union) који заступа три особе пред МКК које кажу да су биле злостављане у Авганистану, назвао је ову одлуку „погрешном и опасном“ и „покушајем без преседана да се заобиђе међународна одговорност за добро документоване ратне злочине који прогоне наше клијенте до дана данашњег“.

Велики део света је већ ужаснут последњим нападима Запада против Венецуеле, и покушајима да се државе попут Кине, Русије и Северне Кореје гурну у правцу војног сукоба..

Овакво безобзирно посезање за неодговорношћу неће добро проћи у многим деловима света.

Одувек се разуме да Запад приморава планету да прихвати његов „ексцепционализам[1]“. Али то је разумевала само или превасходно добро информисана мањина међ људима.

Најновији наслови досегнуће до маса, на свим континентима.

Господин Помпео је направио једну огромну тактичку грешку. Он се дотакао једне „велике теме“ за коју се увек подразумевало да се „подразумева“ али да се [то што се подразумева] не изриче.

Следећи корак могао би да буде признање како се међународно право не примењује на Запад.

Једанпут када се неоспорена чињеница изрекне, оно што може да уследи је огорченост и, на крају, одбијање да се прихвати статус кво, барем у неколико земаља, и међу неколико милијарди људи широм света.

Изгледа да је Империја начинила један сувишан корак. Парадоксално, резултат тога може бити да њена некажњивост заиста може да буде угрожена.

Андре Влтчек је филозоф, романописац, филмаџија и истраживачки новинар. Извештавао је из десетина конфликтних подручја широм света као што су Ирак, Перу, Сри Ланка, Босна, Руанда, Сирија, Конго и Тимор. Његове најновије књиге су Exposing Lies of the Empire, Fighting Against Western Imperialism и On Western Terrorism: From Hiroshima to Drone Warfare (написао ју је заједно са Ноамом Чомским). Режирао је више документарних филмова за јужноамеричку левичарску телевизијску мрежу Телесур. Последњи међу тим филмовима бави се преиспитивањем званичног наратива о геноциду у Руанди. Есеје и коментаре објављује на сајтовима New Eastern Outlook, Countercurrents, Russia Today, China Daily и другима

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

[1] Прим. ММ: Реч дословце значи „изузетност“ али се често користи као квазитехнички термин у журналистистици, политичким коментарима и радовима о међународним односима, посебно када се описује „америчка изузетност“.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ