Историчар: Отварање обданишта на Старом сајмишту – стање потпуне бесвести

Историчар Дејан Ристић каже да је идеја да се на Старом сајмишту отвори приватна предшколска установа, како су писали медији, забрињавајућа и да показује „стање потпуне бесвести“.

На Старом сајмишту, некада концентрационом логору ће, како је најављено, бити отворена приватна предшколска установа „Савско обданиште“.

Ристић је био један од покретача приче о овом случају, када је на свом Фејсбук профилу објавио, између осталог, да су деца последњи пут на том месту била у гасним коморама.

То је узбуркало јавност, па су медији затражили одговоре од Министарства просвете. Из те државне инсистуције су објаснили да је у њиховој надлежности само да одобре програм и да немају никакве ингеренције у вези са одређивањем локације, већ да се тиме баве у Секретаријату за образовање и дечију заштиту Градске управе града Београда.

Гостујући у Дану уживо на Н1, Ристић је рекао да је ово „још један од случајева где ми као друштво показујемо једно стање потпуне бесвести“.

„Дакле, не чак ни мањак знања или недовољне свести, ово је већ нешто што се заиста чини забрињавајућим. То је јединствен случај у Европи од 1945. до данас, да је део некадашњег логора смрти пренамењен у нешто што није меморијализација, што није очување сећања“, казао је.

Према његовим речима, то говори да смо на „самој ивици једног озбиљног амбиса“.

„…И да морамо, пре свега као појединци, као грађани, а онда и као читаво друштво, да се мало пренемо, да поразмислимо у ком правцу ми то идемо, зашто се тако масовно одричемо сопственог културног и идентитетског наслеђа и зашто смо спремни да све ставимо у комерцијалну сврху? Постоје места, постоје јединице културног наслеђа које не могу бити предмет комерцијализације нигде у свету, па самим тим ни код нас“, рекао је Ристић.

Он је изразио наду да ће Старо сајмиште добити ону намену коју треба да има, а то је, како каже, меморијални центар. „И чини ми се да сви требамо томе да допринесемо“, додао је.

По њему, ревизија историје је изузетно опасна.

„Историјски фалсификати воде у ново насиље, у нове стереотипе, у нове антагонизме, посебно у Европи, чија је историја препуна ратова и насиља. Једна од најопаснијих појава у 20. и ево сада у 21. веку јесу покушаји ревизије историје и на то се мора одговорити искључиво историјским чињеницама, хладне главе, без емоција и стереотипа“, нагласио је саговорник Н1.

Извор: Н1