- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Опело и сахрана новопрестављеног монаха Стефана


FormatFactoryDSC_0056Д
ана 9. априла, 2019. године, на гробљу манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, сахрањени су земни остаци новопрестављеног слуге Божијег монаха Стефана (Чворовића), сабрата поменутог манастира. Монах Стефан је уснуо у Господу 8. априла, после дуге и тешке болести.

Опело монаху Стефану служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели монаси епархије, сродници и познаници оца Стефана као и многи верници при овој катакомби.

Након опела Владика Наум је одржао пригодну беседу:

„Јуче је отац Стефан завршио свој овоземаљски животни пут и кренуо на један нови пут ка небеској отаџбини, на пут без повратка. За тај пут каже се у једној стихири на опелу: „Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место покоја.“ Са великом вером појали смо ову стихиру, а наша вера је оправдана из више разлога, браћо и сестре. Први и најважнији разлог који подгрева нашу веру да ће душа оца Стефана ући у место покоја јесте истина да је отац Стефан са собом понео бесцен благо Праве Вере. И он је, као Свети Марко Ефески у своје време, рекао: „Желим да се присајединим светим оцима на небу, односећи одавде са земље на небо, ако ништа друго, оно бар – Праву Веру.“ … Госпоод је рекао:  „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене, ако и умре живеће.“ Имао је отац Стефан Праву Веру (правоворје) и прави живот (правоживље), имао је велику љубав, послушање и трпљење, био је велики крстоносац, смирено и благодарно је носио велики крст своје тешке болести… Све то подгрева нашу веру да ће душа оца Стефана ући у место покоја“, – нагласио је владика.

Монах Стефан је рођен 22. маја 1946. године у селу Заглавак код Бајине Баште од родитеља Милана и Новке. На крштењу је добио име Милован. Завршио је средњу грађевинску школу. 1977. године ступио у брак са Мирјаном Вукотић из Ужица. Отац је двоје деце. Цео свој радни век провео је у грађевинској области. Једно време је имао своју грађевинску фирму. Своје послушање је обављао савесно. Пред крај живота, у једанаести час, Господ га је призвао у монаштво. На празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2018. године, са благословом Епископа Артемија, постаје искушеник у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Овде смирено и с љубављу обавља послушање трпезарца. Био је пример братији у свим јеванђелским врлинама, нарочито у послушању, кротости и трпљењу. Трудио се на послушању  све док га тешка болест није приковала за кревет.  Замонашен је у чин мале схиме од стране Епископа Артемија уочи празника Светог Григорија Богослова, 6. фебруара 2019. године. На монашењу је добио име Стефан, по Светом Стефану Деспоту српском.

Месец дана након монашења болест је кренула нагло да напредује. И при тешкој болести отац Стефан је задржао бодар дух. Благи осмех и у тим тешким моментима није одлазио са његовог лица. Роптање и малодушност у болести, били су далеко од њега. Благодарио је Богу на свему, нарочито на великој благодати свете и анђелске монашке схиме, примљене у једанаести час живота. Уснуо је у Господу у понедељак, 8. априла, у 6 часова ујутро.

Господ да настани душу његову у рајска насеља где сви праведници блаженствују. Амин. Боже дај.

Вечан му спомен!

Инфо служба