СКАНДАЛОЗНО: Фалсификовали фотографију о „српској окупацији“ Црне Горе

Да фалсификатима црногорског режима нема краја показује чињеница да се на насловној страни књиге „Почетак српске окупације – комитска борба и народна голгота 1918-1920“ налази фотографија из 1913. године из битке за Скадар.

Аутор „књиге“ је Слободана Чукића, а рекламира се као „ново издање Побједе“.

Режимска „Побједа“ је навела да књига „на обухватан начин, хронолошки и фактографски, прати догађаје у Црној Гори од краја 1918. до средине 1920. године и расвјетљава многе недоумице у вези комитско-устаничке борбе и великог народног страдања током првих 18 мјесеци карађорђевићевске страховладе“.

Показало се, међутим, да је у питању свеобухватан фалсификат, јер је фотографија из 1913. године пребачена у 1918. годину.

Грубо скрнављење фотографије

На насловној страни књиге под насловом „Почетак српске окупације“ беспризорно је подметнута фотографија са Скадра из јануара 1913. године. Фотографија је објављена у чувеном француском недељнику L’ILLUSTRATION у издању од 17. маја 1913. године.

У пропратном тексту наводи се: „Послије крвавог и очајног боја на Бардањолу 25 – 27. јануар 1913 године…“, што потврђује и издање у тадашњој домаћој штампи.  Злоупотреби ове историјске фотографије и вриједног свједочанства ту није крај. Фотографија је од стране издавача грубо оскрнављена – и са ње је „уклоњен“ црногорски војник, учесник крваве борбе за ослобођење Скадра, који са мајком стоји над гробом страдалог оца, односно супружника. Интервенцијом издавача, мајка је остала сама на фотографији док њен понос и њену тугу, издавач стотину година касније „отима“ за своје и идеолошке потребе својих налогодаваца.

Како читати „књигу“ која у наслову нуди фалсификат?

У једно није потребно сумњати – да пројекат „Побједе“ заиста, како у најави и каже, расветљава многе недоумице.

Након овакве злоупотребе и скрнављења једног вриједног историјског свједочанства Скадарске епопеје, многе „недоумице“ дефинитивно јесу отклоњење и то у самом старту.

Прије свега по питању мотива оних који иза овог пројекта стоје и чија је намјера у смјеру идеолошког кројења историје. На тај начин, они се неодговорно и недостојно не односе само према догађајима у Балканским ратовима 1912 – 1913, већ и према догађајима из 1918 – 1920 на чије тумачење претендују. А о недопустивом односу према методологији коју историја као наука нуди и захтијева, сваки коментар је сувишан.

Овакав поступак представља недопустив однос према прошлости и крајње неодговоран однос према садашњости и будућности свих грађана Црне Горе и несумњиво даје за право опомени чувеног њемачког писца Томаса Мана који је рекао да се некада из „историјских дјела“ више може сазнати о историчарима него о историји. Ако се у овој малограђанској оперети недопустиве лакоће фалсификовања – уопште може и говорити о категорији историчара.

Реакције на друштвеним мрежама поводом овог скандала су многобројне, а на фалсификат је прва указала ФБ страница „Историја српске Црне Горе“.

Гдје су Вијести стале, ту је Побједа наставила

Предсједник Удружења  „Покрет слобода народу“ Бошко Вукићевић сматра да се потврдила она традиционална – нико дукљанске фанатике не може исмијати, нагрдити, обесмислити, укопати – као они сами себе.

–Рецимо, ова књига се најављује као нешто на шта се „дуго чекало“, насловљена је као „Почетак српске окупације“ и говори о „карађорђевићевској страховлади“. А сама насловница књиге, тј. фотографија на њој, груби је и подли фалсификат! На фалсификованој фотографији представљена је мајка у жалости а њена несрећа је, како сугерише наслов књиге, продукт измишљене „српске окупације Црне Горе (1918-1920)“. На оригиналној фотографији мајка тугује на Тарабошу (Скадар), 1913. године заједно са сином, на гробу свог погинулог мужа. На фалсификованој фотографији син је „кропован“, навео је Вукићевић.

Сличну подвалу су направиле „Вијести“ када су објавиле слику из књиге Растодера, која наводно представља „објешене Црногорце жртве српске окупације“, а заправо се радило о објешеним Србима у Требињу од стране аустроугарског окупатора.

Извор: ИН4С