Драгољуб Бакић: Екипа лоших ђака која седи у Старом двору oд Београда прави посељачени Дизниленд

Екипа лоших ђака која седи у Старом двору никако да схвати да старо градско језгро као и читав град Београд припадају грађанима који у њему живе а да су они само СИВИЛ СЕРВАНТИ који те грађане опслужују и који су обавезни да тим грађанима омогуће удобан живот без стресова.

Међутим, дневна количина урбаног стреса произведена бесмислицама које се дешавају око нас у јавном простору, као да је исцрпла сву грађанску енергију. Већ седам година градска управа систематски разара Београд третирајући га као свој партијски плен не хајући на бројне примедбе грађана и урбанистичко-архитектонске струке.

Такав урбани тероризам овај град никада до сада није доживео у својој миленијумској историји. Чим је екипа засела на власт у Београду, завела је право УРБАНО ВАНРЕДНО СТАЊЕ у коме је њима све дозвољено.

Kрше се урбанистички закони и бесрамно гази јавни интерес и на тај начин од Београда прави ружан, посељачени, пренасељени, неудобни Дизниленд – рај за трећеразредне туристе жељне јефтине забаве а пакао за његове житеље.

Да је Београд сишао с ума говори нам оно што се гради у Савском амфитеатру, говори нам пуста Железничка станица измештена из центра на периферију у једно градилиште, говори нам трг Славија и њена саобраћајна немоћ, говори нам поплочани највећи београдски парк Ушће и његово претварање у вашариште, говори нам најуже градско језгро претворено у поплочано острво од 20.000 метара квадратних из кога је искључен сваки други саобраћај и од кога се прави право мучилиште за бар 10.000 људи који на том градском острву треба да живе.

Kада је овакав ТЕРОР у питању, онда је грађански отпор, грађански протест и грађанска непослушност обавеза сваког грађанина – његова грађанска дужност.

За све горе побројане урбане бесмислице вођене су битке са грађанима и у свим тим биткама градска власт је победила своје грађане иако је Србија као чланица Уједињених нација недавно потписала њену Повељу Хабитат 3 по којој су се све чланице обавезале да донесу законе којим се прописује да о стратешком одрживом развоју главних градова свих држава потписница морају одлуке доносити прво грађани, па струка и тек на крају управа.

Да је код нас све обрнуто и на главачке говори тренутна битка која се води са Васином улицом и Студентским тргом.

Они лоши ђаци са почетка овог текста смислили су да Васину улицу прогласе за нефункционалну и ружну па су одлучили да је затворе за саобраћај а да бечког архитекту доведу да им по тргу поређа шарене плочице а да им Kинези изграде троспратну подземну гаражу не хајући за археолошко благо Римског царства које лежи одмах испод површине.

Само што ће овог пута ову битку лоши ђаци изгубити јер су на другој страни одлични ђаци удружени у грађанску Иницијативу „Пешаци нису маратонци“ састављену од младих архитеката, лекара, историчара уметности, адвоката, књижевника решених да бране своја права на нормални живот.

Њима морају да приђу и да их подрже сви угрожени станари централне градске зоне и да од немих посматрача постану гласни грађански активисти у име нормалности урбаног живљења и пре свега у име здравог разума који овде неко хоће да им укине.

Лоши ђаци морали би да знају да се у свету све више праве пешачке улице а све мање пешачке зоне. Лоши ђаци морају да знају да ниједан град у Европи нема 20.000 метара квадратних пешачке зоне и да је срамота да се са тим хвале. Исто тако те зоне морају бити испресецане правим функционалним коловозима како становници центра града не би живели у Гету у коме своје преминуле суграђане увијају у ћебе и носе на раменима на пола километра удаљености.

Теразије 1967. године

Улица Кнеза Милоша 1967. године

Скупштина Србије 1967. године

Лоши ђаци би морали још једном да размисле и пусте узаном коловозном траком јавни саобраћај дуж Васине и Узун Миркове улице све до Ул. Тадеуша Kошћушког. Преостали простор Васине улице и Студентског трга треба препустити широким тротоарима са дрворедима, клупама и цветним жардињерама а све то може да уради и неки београдски архитекта од 2.500 колико их има само у Београду уколико у међувремену нису отишли у Дубаи или негде другде по свету.

И наравно оно што је најважније – одустати од бесмисленог копања ради некакве киклопске подземне гараже од 21.000 м квад. И одмах кренути са систематским археолошким истраживањима без обзира колико ће за то бити потребно времена и новца.

За крај једна кратка лекција из историје баш овог локалитета како би лоши ђаци схватили да је Васина улица најфункционалнија, најлепша и најважнија улица у Београду и да се из ње улази у наше најважније музеје, позоришта, концертне дворане, студентске амфитеатре, хотеле и надам се и у цивилизацијски вредне грађевине Римског царства од пре 2.000 година – када их буду ископали.

Пре 150 година Београдска варош у Шанцу била је опасана земљаним бедемима а унутра накрцана диванијама турских ага и бегова и испресецана кривим узаним турским сокацима. Све сем Васине улице. Ова улица је у то доба била једина права улица која је од капије водила на Велики пијац. А 1867. године кнез Михаило Обреновић је наложио инжењеру Емилијану Јосимовићу да модернизује Варош у Шанцу и то само 14 година пошто су Наполеон III и Жорж Осман кренули са модернизацијом Париза и пробијањем широких париских булевара.

Емилијан Јосимовић је направио ортогоналну мрежу улица а као почетни правац прве регулације управо му је послужила Васина улица и велико Kапетан Мишино здање које је већ било тада изграђено и то у строгој регулацији Васине улице.

Тако је Емилијан Јосимовић размишљао о саобраћају у центру града иако се тада радило само о коњским запрегама.

А онда су на сцену ступили лоши ђаци и кренули са градском хајдучијом.

(Аутор је архитекта)

Извор: Данас