На Републику Српску је током НАТО агресије 1995. године бачено око три тоне осиромашеног уранијума, који као „тихи убица“ узима данак, а највеће последице трпи становништво Сарајевско-романијске регије, речено је у Источном Сарајеву у уводу округлог стола о последицама НАТО агреисје на Републику Српску.
Учесник округлог стола Жељко Самарџић са Пала, који је преживио бомбардовање на Градишту између Пала и Сарајева, рекао је да се лечио од три малигна оболења, јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.
– На положај гдје су биле хаубице и возило које сам дужио сасуло је око 60 авио-ракета. Након неколико година почели су проблеми са дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом, због чега сам три пута оперисан – рекао је Самарџић новинарима, преноси СРНА.
Он је навео да су петорица сабораца, од њих 17 који су били с њим у ноћи бомбардовања, преминула од последица, док се остали и даље лече.
Самарџић је испричао да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању Републике Српске и Србије.– Два Шпанца, која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од оболелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбјеђено лијечење, јер у противном постаје грађанин другог или трећег реда – испричао је Самарџић.
Он је навео да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи са породицом да не би сведочио о последицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.
У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летилица, од тога 222 борбена авиона, обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе са више од 10 тона експлозива, од чега три тоне осиромашеног уранијума, речено је током уводног излагања.На почетку скупа чија је тема „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“, истакнуто је да су на Републику Српску испоручене тоне уранијума који, као „тихи убица“, и данас узима данак.
Најжешће бомбардовање претрпели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.
Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, као и српске јединице на положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.
Прве жртве бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву били су брат и сестра Раденко и Радмила Галинац који су страдали код срушеног моста у месту Каменица код Сарајева, док је и даље непознат број смртно страдалих и оболелих због осиромашеног уранијума, као и материјална штета.
Војна операција НАТО-а под називом „Одлучан одговор“ званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала две седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.
Била је то прва масовна, војна акција НАТО-а од оснивања, а разлог за то био је инцидент на сарајевској пијаци Маркале, због чега је оптужена Војска Републике Српске.
У уводу је истакнуто да су Срби оптужени за масакр и кажњени бруталним бомбардовањем иако од тада до данас постоје сумње и сведочења да је све исценирано.
Извор:
ИСКРА
