Од А. Вучића Србе у Србици „брани“ терориста Сами Љуштаку (видео)

Замислите у каквој су се апсурдној ситуацији нашли Срби на Кoсову и Метохији. Срби који су се вратили на своја огњишта у Србицу, доживели су да их од представника власти у Србији, првог потпредседника Владе Александра Вучића, брани ни мање ни више но један од команданата терористичке ОВК-а, а сада градоначелник Србице – Сами Љуштаку.

Александар Вучић је гостујући у емисији „Став Србије“, изјавио да у Србици никада није било Срба, изузев представника власти и тиме се одрекао и Срба који су тамо живели и опстајали и поред јаких притисака Шиптара и однарођене власти и уједно негирао топоним „СРБИЦА“. Па зашто се господине Вучићу зове Србица, ако никада није било овде Срба?

Ево неколико основних података и о терористи Самију Љуштакуу, које у својој архиви држи ДБ Србије, а који сада као „градоначелник“ Србице „брани“ Србе који тамо живе од Александра Вучића.

САМИ (Миљазим) ЉУШТАКУ

Рођен је 20. фебруара 1961, у селу Доње Преказе, општина Србица. Осуђен је правоснажном пресудом Окружног суда у Приштини на 20 година затвора, због кривичног дела тероризма. Заједно са Адемом и Хамзом Јашари, Фадилом и Нуредином Луштакуом, Сулејманом Селимијем и Реџепи Селимијем, Тахиром Јашаријем и Јакупом Нура, он је један од оснивача ОВК у региону Дренице. Завршио је војну обуку у Албанији 1997 г., и учествовао у злостављању и масакру српских цивила који су киднаповани и држани у кампу који се налази у селу Ликовац, општина Србица. Био је извршилац терористичког напада на полицијску станицу у селу Рудник, општина Србица, у 1998, као и на полицијски конвој у селу Лудовић, општина Србица. У том периоду, он је именован за заменика команданта Главног штаба ОВК у зони оперативе Дреница, са седиштем у селу Ликовац, општина Србица, и за одређено време вршио дужност команданта ова оперативнае зоне. Касније, Хашим Тачи га је именовао за команданта 2. оперативне зоне у региону Призрена (Паштрика). У исто време, он је изабран за заменика шефа тајне службе Косова где је, између осталих дужности, био задужен за ангажовање добровољачких јединица из Дренице, које су послате у регион Бујановца, Прешева и Медвеђе, у циљу извођења терористичких напада. Због повећаних терористичких активности које су за последицу имале да дестабилизују безбедносну ситуацију на КиМ и на иницијативу представника америчке администрације, 6. јула 2001, Љуштаку је отпуштен са места команданта КЗК-а и забрањено му је ношење ватреног оружја. За кршење ове забране, он је одведен у притвор од стране КФОР на испитивање. Након тога, он је напустио регион општине Србица, плашећи ухапшене који су имали намеру да сведоче  о његовим криминалним активностима током и након оружаног сукоба на КиМ и проводи већи део 2002 године у Албанији, у граду Куксу. Његова породица једна је од најутицајнијих у региону Дренице и блиско сарађује са Хашимом Тачијем, Силејманом и Реџепијем  Селимијем  и Џавитом Халитијем, који играју значајну улогу у организованом криминалу на КиМ. Он је на америчкој „црној листи“ организација и појединаца којима  су, због својих терористичких активности, ограничени приступи финансијској помоћи и који не смеју да уђу у САД.

Од кога сада да се овај српски народ брани у Србици: од представника своје власти у Србији који их је избрисао са списка живих или од терориста који сада на овим просторима врше реалну власт, а који су до јуче убијали и зверски мучили Србе, нападали полицијске патроле и трговали српским органима.

Наравно, све су то добро упаковали и искористили антисрпски медији, „Глас Америке“ који у свом извештају приказују Тачијеве Србе (ткзв. министра Далибора Јевтића) и шиптарског терористу Самија Љуштакуа као спасиоце овог српског народа који крајњим напорима и љубављу према својим огњиштима чува државу Србију на КиМ. Господе спаси

У наставку погледајте видео извештај „Гласа Америке“ који тенденциозно представља Тачијеве Србе и терористе као спасиоце Срба повратника у општину Србица, а опет с правом прозива преставнике власти у Србији да се не одричу свог народа на КиМ. Сви су на добитку, само је народ на КиМ на губитку.

Уредништво „СРБИ НА ОКУП“