ОДГОВОРНОСТ РОДИТЕЉА ЗА КЋЕР У ПУБЕРТЕТУ

Tri-devojcice-1200x628

Девојчица-адолесцент. – Разговор у вези са периодима “телесне нечистоте“. – Правилан однос према сопственом телу. – Поглед на своје будуће материнство. – Чувати кћерку од страсног маштарења. – Штета од читања љубавних романа. – Заинтересовати за сферу других области (научно-сазнајних, области домаћинства и духовних) – Брига о телесном здрављу адолсецента.  – Важност поста.

Што се тиче девојчице, онда и она у пубертетском узрасту (који долази код њих нешто раније) има потребу за разјашњавањима и душекорисним поукама. Она такође, као и дечак, преживљава прелазни период, пун узнемирености, несигурности, нејасних жеља. Обично се с њом обраћамо брижљивије, опрезније него са дечаком, штедимо њену рањиву душу и не вређамо је задиркивањима. Али ни њој најчешће не дајемо неопходна разјашњења. Мајка је преживела исто такав компликован период без разјашњења својих родитеља, па зашто да не остави и кћерку у истом том незнању?

Дакле, мајка често гледа на периоде “телесног чишћења“ (менструације), повезане са функцијом рађања деце, само као нешто што нарушава нормални ток живота њене кћери, што изазива низ неудобности, и због тога тежи по могућству да не додирује ово питање у разговору са кћерком која расте. Међутим за девојчицу је понекад долазак одговарајућег периода, повезаног са “телесном нечистотом“, велики шок. Уз то разговор о овој функцији организма даће мајци могућност да поразговара са кћерком на најозбиљније теме, повезане са припремом за брачни период, чистотом и целомудреношћу.

Управо због тога и овде пре свега саму мајку треба да прожме такав  однос према људском телу, као према храму светог Духа, који треба одржавати у спољашњој и унутрашњој чистоти, и исто такав однос пренети на кћер – адолесцента. Благовремена разјашњења не само да ће моћи да заштите девојчицу од искушења и могућих падова, већ ће је и припремити на то да поштује неопходна правила хигијене и да се брине о свом здрављу, а са временом и да своју децу награди добрим здрављем.

На све, што се односи на њен будући брачни живот, девојчица треба да гледа мирно и целомудрено, прихватајући свој задатак жене и своју способност за рађање деце као Божији дар. Колико су овде потребна конкретнија физиолошка разјашњења, треба да одлучи сама мајка.

И најзад, још један савет за мајку Хришћанку: у периоду брачног сазревања нарочито чувајте девојчице од развијања страсних маштарења. На који начин?

Чувајте их не само од непристојних књига и телевизијских  призора, већ и од романа. Неким мајкама се чини да је гледање осећајне љубавне мелодраме на телевизији без “сцена у кревету“  нешто сасвим безазлено и чак корисно за кћерку – адолесцента. Нажалост, није тако.

Читање романа или гледање филмова “о љубави“ развија болесно маштање, развраћује машту и на неприметан начин буди осећања, повезана с полношћу и полним органима. У стара времена строги и побожни родитељи су се трудили да не дају кћерима у пубертетском узрасту да читају љубавне приче, како год да су оне биле добро написане, и скривали су кључ од ормана за књиге. “И шта онда? – рећи ће нека мајка. – Оне су све једно читале романе“. На то ћемо још једном приговорити : радићемо оно што зависи од нас, а остало ћемо предати Божијој вољи.

Ево шта каже епископ Варнава (Бељајев) о читању романа: “Родоначелници савремене поезије и белетристике… прилично су се потрудили над тим да блудну пожуду одену у најлепше форме, поетском нотом да прикрију истинску грдобу овог изопаченог идола и смрад разврата да угуше аромом звучног говора и складних стихова. Како фин отров тече са страница романа и приповедака, тим више опасан, што се износи у најотменијој форми забавне приче, која пријатно узбуђује машту читаоца!

Наравно, треба се трудити да се и девојчице, као и дечаци, сачувају од свепродирућег телевизијског екрана, који је постао зли “просветитељ“ по питању полности за нашу децу која расту.

Дечацима је у извесном смислу једноставније: они често “смањују напетост“ бављењем спортом. Они не примају тако болесно однос околине према њима и нису онолико, као девојчице, забринути за своју спољашњост. Сама њихова душевна организација је обично у извесној мери грубља, и понекад, на оно, што девојчици може да изгледа истински трагично, дечак реагује здравим смехом. А девојчице, као што то показује искуство, преживљавају у пубертетском узрасту нарочито тешке животне драме, везане за проблем брачног сазревања.

Како помоћи кћери у том узрасту, како ојачати не само њено тело, већ и душу? Православни васпитачи су увек саветовали родитељима: држите кћер подаље од света маште и фантазија – боље се трудите да је заинтересујете за природне науке, научите корисном ручном раду, дајте сталан задатак у домаћинству, који захтева време и одговорност. Девојчица –адолесцент радо прихвата на себе такав стални задатак, нарочито кад осети да он није дат “ у васпитачке сврхе“, већ озбиљно, да она доноси реалну корист породици. То може бити свакодневно поспремање собе, или прање судова, или припрема вечере. То може бити и стално чување млађег бате или секе (да их облачи, одводи у дечји врт или да шета с њима итд.) Такав посао ће, пре свега, сачувати девојчицу од штетне доконости, коју не називају без разлога “мајком свих порока“, и, као друго, биће за њу најбоља припрема за будући супружански живот, за обавезе жене и мајке.

Кад је реч о читању адолесцента – и девојчице, и дечака, – онда ће мајка – Хришћанка, наравно у први план ставити духовну литературу, од житија Светих до популарних православних часописа и новина (у којима данас обавезно постоји и “страница за децу“). Добро ја ако јој пође за руком да заинтересује адолесцента за популарна издања (или чак телевизијске емисије) из природних наука.

А што се тиче тела, онда оно најбоље, што му је потребно у пубертетском узрасту је здрава храна, свеж ваздух, кретање и спорт. За овим савремена градска деца, отргнута од природе, осећају најдубљу потребу.

Најзад важно је, ако не и најважније, да од малих ногу научите своје дете на држање православног поста према његовим могућностима. Ово ће му дати драгоцено благо за цео живот – навику на уздржавање. Имајући такву навику, Хришћанин ће моћи у свакој ситуацији, будући да је изложен лошим утицајима околине и да трпи штетне по душу упливе овог света, да свесно одолева греху.

са руског:

Весна Петковић