Кустурица: Принцип није пуцао на Фердинанда у Бечу, него на окупираној територији

Приближава се стогодишњица Првог свјетског рата и већ се оштре историјска пера, а међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, која, како сама каже, пише књигу у којој неће штедити Србе, а историчар Кристофер Кларк покрет „Млада Босна“ упоредио је са Ал Каидом, навео је режисер Емир Кустурица.
„Теза енглеске историчарке је како смо ми срушили аустроугарску царевину, а сада сметамо Америци, која је, према мишљењу ове ауторке, оно што је некада била славна Аустроугарска!“, истакао је Кустурица у колумни под насловом „Побуњени анђели“ за лист „Прес“.

Напоменувши да Гаврило Принцип није пуцао на Франца Фердинанда у Бечу, него на окупираној територији, Кустурица је истакао да за Кристофера Кларка то не би био податак, али је за њега то веома важно.

Кустурица је упитао шта би рекао господин Кларк када би знао да су нацисти приликом војног уласка у Сарајево 1941. скинули мраморну плочу на којој је била посвета младобосанцима?

По завршетку Другог свјетског рата табла је враћена, а Принципове стопе утиснуте су у асфалт. Мост преко пута мјеста гдје је Принцип извршио атентат добио је име Гаврила Принципа.

Шта год се дешавало у Босни за вријеме посљедњег рата, нагласио је прослављени режисер, треба забиљежити да је табла Младе Босне поново скинута и да је мост који се звао Принципов престао тако да се зове.

Он је подсјетио да је војска Алије Изетбеговића скинула плочу и уништила стопе Гаврила Принципа, вајарски рад Воје Димитријевића.

„Ја сам преко пута тог моста рођен. Прве сарајевске зиме сам се играо, преко пута, у парку Цара Душана… Зашто мене нема на том мосту, питам се некада? Управо због тога што се више не зове тако. Највише због немогућности да се одвојим од учења и осјећања која су уткана у моје памћење када сам био дјечак…“, нагласио је Кустурица у колумни за „Прес“.

Он је навео да би желио госпођи Мекмилан, а посебно господину Кристоферу Кларку, да сугерише на чињенице из историје безакоња на Балкану, а то је истина о суђењу младобосанцима.

„Како је у сарајевској касарни почело суђење за велеиздају и пошто нико од револуционара није имао новац за адвоката, суд им је додијелио судског адвоката, аустријског држављанина Рудолфа Цислера. Ни суд, а најмање тадашња власт, није могла ни да појми шта ће им се десити са господином Цислером, аустријским адвокатом.

Он је на суђењу између 12. и 23. октобра доказао да судска власт није имала правно покриће за терет који је ставила на Гаврила Принципа. Гаврило Принцип није могао бити оптужен за велеиздају из два разлога! Аустријски, али и угарски парламент никада нису изгласали анексију БиХ па она, према томе, правно никада није ни постала територија аустроугарске царевине.

Дакле, изигравање идеја о закону и праву као основном начелу нису само специјалитет балканских земаља. Када погледамо суђења која се одвијају данас, пред нашим очима, нелегалност процеса постаје правило“, истакао је Кустурица.

Након судског процеса, навео је он, живот бечког адвоката био је у опасности, јер га је „руља чекала испред касарне да га линчује, па су Цислера ставили у буре уља, изнијели га и тако му спасили живот“.

„Догодине, на заказаној ‘прослави’, у Сарајеву неће имати кога да спасавају“, нагласио је Кустурица у колумни „Побуњени анђели“.

СРНА