СВЕТ ЈЕ УМРО НА КОСОВУ: Да Русија није имала нуклеарно оружје, прошла би као Србија

Амбасадор је истакао да је НАТО агресија 1999. године била „нелегална и сурова“ и подсетио да је изведена без одобрења Савета безбедности, те да су том агресијом прекршени основни принципи међународног права и повеље УН.

То је, како је рекао, била прва велика војна операција НАТО-а од дана оснивања тог пакта ван зоне његове одговорности, не рачунајући бомбардовање Републике Српске и Републике Српске Крајине.

„Ратом против Србије и СР Југославије је био обележен јубилеј — 50 година постојања НАТО-а“, навео је Терзић.

Формално, НАТО је објавио да штити албанску мањину у Србији од српске армије и полиције, а у ствари, у оквиру те албанске мањине створена је терористичка организација ОВК, која је оружано устала против легалних структура и убијала српске полицајце, војнике и представнике власти.

„Јединствени, апсурдни преседан је био тај што је НАТО својим ратом подржао терористичку организацију једне мањине у једној сувереној држави“, нагласио је амбасадор.

Терзић је подсетио да је бомбардовање Србије и СРЈ трајало 78 дана, од 24. марта до 10. јуна. Према његовим речима, снаге НАТО-а су биле 700 пута јаче од снага СРЈ. У акцији НАТО-а учествовало је 1.150 борбених авиона и испаљено је 420 хиљада пројектила разних типова. Уништавани су мостови, железничке пруге, фабрике, рафинерије, аеродроми, школе, болнице, државна телевизија… Убијено је 2.500 људи, укључујући и 79 деце.

„Над грађанима Србије је извршен екоцид и својеврсни геноцид, ако се имају у виду последице бомбардовања осиромашеним уранијумом“, нагласио је Терзић.

Укупна материјална штета НАТО агресије износи близу 100 милијарди долара, додао је он.

Говорећи о геополитичким и војним „резултатима“ НАТО агресије, амбасадор је оценио да НАТО у суштини није ратовао само у интересу албанске мањине, колико ради новог војно-стратешког базирања НАТО-а на југоистоку Европе.

На српској земљи је, подсетио је амбасадор, створена највећа војна база САД у Европи — „Бондстил“. После доласка међународних снага Кфора, косовски Албанци протерали су око 250 хиљада Срба; отето је око две хиљаде младих Срба, којима су на северу Албаније у тзв. „жутој кући“ вадили органе.

„Од 1999. до 2004. уништено је или оштећено 150 српских цркава и манастира и скоро сва српска гробаља на КиМ, скоро све српске библиотеке и други трагови српског вишевековног постојања на тој, својој територији“, навео је амбасадор, додајући да око 130 хиљада Срба који су остали на КиМ, посебно јужно од Ибра, данас живе у „својеврсном гету“.

„Уз све то, косовски Албанци су 17. фебруара 2008. године незаконито прогласили тзв. независну државу Косово, коју су признале све земље-чланице НАТО агресије и њихови савезници“, рекао је амбасадор.

Он је истакао да је данас тзв. Косово, како су већ запазили неки страни експерти, „црна рупа Европе“, центар трговине наркотицима, људима, оружјем и људским органима, а такође и нови, веома јак центар радикалног ислама на Балкану.

„Данас је у току процес реализације пројекта стварања етнички чисте Велике Албаније, која је претња територијалној целовитости не само Републике Србије него и Црне Горе, Македоније и Грчке“, истакао је амбасадор.

Водитељ програма „Право гласа“ руског канала „ТВ центар“ Роман Бабајан се присетио свог боравка у Србији током бомбардовања. Он је, између осталог, говорио о својим искуствима, изнео свој поглед на те догађаје, а такође је говорио и о сатанизацији Срба у западним медијима у то време. Он је навео и да су ти догађаји отрезнили руски народ.

„Ми смо тада почели да схватамо да би они са нама учинили исто то што су урадили са Југославијом да су имали ту могућност, али они просто нису имали ту шансу зато што је Русија нуклеарна држава и са њом то не може да прође“, рекао је Бабајан.

Генерал Леонид Ивашов, који је у време агресије НАТО-а на СР Југославију био начелник главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Русије, рекао је да је својевремено француски генерал Пјер Галоа открио да је НАТО поставио задатак уништења Југославије зато што се није уклапала у униполарни свет. Навео и је и шта је, по његовом мишљењу, био стварни циљ НАТО агресије.

„Намера није била само да се униште војни објекти и сломи борбених дух југословенске војске него да се становништво доведе у ситуацију сличну концентрационом логору, где не би размишљали о високој политици, заштити своје отаџбине, већ само о преживљавању“.

Према речима Ивашова, НАТО је током агресије вршио експерименте на живим људима и трошио своје застарело оружје.

„Уништавали су га на територији СР Југославије. Слично тестовима које су Немци вршили у Другом светском рату на ратним заробљеницима у концентрационим логорима, лабораторијама. Трошили су старе ’томахавке‘ које је требало одавно уништити. И наравно, пошто су бацали бојеве главе са осиромашеним ураном, читаве јединице за хемијску заштиту мериле су ниво зрачења и даље пратили како реагује на то људски организам“, рекао је Ивашов.

Председница Фонда за проучавање историјске перспективе Наталија Нарочницка оценила је да је већ НАТО бомбардовање Босне било грубо кршење Устава НАТО-а, с обзиром на то да првобитни Устав Алијансе из 1949. године има одбрамбени карактер, док је доктрина увек била офанзивна.

Она је подсетила да је тим уставом НАТО посвећен заштити својих чланица, а поставила је реторичко питање: „Како је то Југославија била претња?“

„Бомбардовање Београда, који је био оснивач УН и потписник Хелсиншког акта, представља крај међународног права и система који је формиран после 1945. године. После тога је почело пузеће, а каткад и тотално кршење међународног права и легализација тзв. хуманитарних интервенција. НАТО је, одбацивши класичне постулате за повод за извршавање савезничких обавеза када се могу очекивати претње прешао на пројектовање стабилности које се може тумачити како хоћете. Савет безбедности је касније дао дозволу за формирање Трибунала за бивши Југославију. Све је то био ужас у који моја генерација није могла да поверује“, рекла је Нарочницка.

Пресуду првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, који је уочи обележавања годишњице бомбардовања СРЈ, осуђен на доживотни затвор, политиколог и професорка МГИМО универзитета МСП Русије Јелена Пономарјова је оценила као „наставак рата другим средствима“.

Она је подсетила да је хибридни рат започео на српским територијама 1995, али да је кулминирао 1999.

„Када су наши западни противници назвали ту операцију хуманитарном интервенцијом, они нису погрешили. Они нису спасавали Албанце, то је било хуманитарно уништење Срба…“, рекла је Понаморјова.

Она је навела да уочи 20. годишњице бомбардовања Русија памти праве кривце, који су заиста криви за уништавање народа и државе, док у целом свету памте Србе као кривце за то што се догодило.

Пономарјова је подсетила и на назив књиге Жака Огарда „Европа је умрла у Приштини“ и, како је истакла, данас се може рећи да је „свет умро у Приштини“, и то онај свет који је постојао до 1999. године.

Извор:
ИСКРА