категорија Култура /
дана 22/03/2019 у 0:25 часова /
У Руском Дому у Београду, 25. марта у 18:00 часова одржаће се међународна премијера филма „Доњецка Вратарница“, Наталије Батрајеве, поводом 20-то годишњице бомбардовања Југославије.
Филм говори о игуманији Свето-Иверског манастира и њеној помоћници, које су се изненадно нашле у епицентру рата у Донбасу.
Кадрове манастира у цвећу и радосних лица прекидају рески рафали аутомата…
Игуманија Михаила је садила купус у башти, кад је авион направио први налет и почео да бомбардује аеродром, који се налази поред манастира. Савремени кадрови се смењују кадровима хронике Другог светског рата и гледалац више не разликује ни време ни место догађаја… Срби, који напуштају своје домове пред доласком Немаца или житељи Донбаса? „Ја сам ваша гошћа из прошлости. Хоћете да вам кажем вашу будућност?“ – говори јунакиња филма и на екрану се ређају фотографије Косова, Јужне Осетије, Доњецка…
За међународну премијеру „Доњецке вратарнице“ – првог филма Донбаске триологије, није случајно изабрана Србија: пут режисера у документаристику, почео је управо на Косову… око разрушеног манастира Зочиште.
Филм је сниман у току три године, у близини линије разграничења, а монтажа је трајала још годину дана.
У овом тренутку филм заузима водећа места на руским кинофестивалима:
Најбољи краткометражни филм фестивала „Русија“; гран-при фестивала „Свети Владимир“ и „Вечерњи звон“; најбољи дебитантски документарни филм фестивала „Лучезарни анђео“; најбоља режија фестивала „Радоњеж“; најбољи филм фестивала „8 жена“.
РЕЦЕНЗИЈЕ У РУСИЈИ:
„Може се рећи да такву концентрацију искрености, истине и човечности, наша конематографија одавно није у стању да пројави. Рекло би се да је ово филм о рату? Не. То је филм о људској души. Вероватно сам први пут ја лично схватила до краја шта су древни Грци сматрали под појмом катарза, иако режисер, истовремено и сниматељ, уопште није стремила томе.
Како говорити о ономе што је почело 2014. године између Русије и Украјине, притом никога не увредивши, не понизивши ни једном речју, чак ни наговештајем?! Чини се немогућ задатак, Наталија је решила филигрански, узвишено, тактично у односу на обе стране, опет и опет, искрено. Ни речи о политици, гледаоцу се представља безгранична територија за спознају без наметљивих указатеља… ни један леш, ни једна кап крви. Па ипак, пљусак, плач небеса, кроз сагорелу куполу манастира, говори о рату неупоредиво више…“
Јулија Белоус, члан Савеза новинара Русије и Међународне федерације новинара.
„Овај филм је историјско сведочансвто огромне снаге о рату у Донбасу! Притом, ванвременско, свечовечанско окровење о животу и смрти, о правим и измишљеним вредностима, вери, нади и љубави.
Аутор је снимао филм три године непрофесионалном камером (прво је тамо возила хуманитарну помоћ) и он је испао потресан. И по суштини, и по филмском језику. Људи су у току тог рата, изгубивши много тога (а неки и све) из прошлог живота, изашли као у другу димензију и постали… срећни. Наравно, нарочитом срећом – у Богу, у најдубљој спознаји испразности својих претходних вредности и животних трудова.“
Андреја Самохин, уредник одељка за науку, образовање, религију часописа „Култура“.
„Филм – откровење, филм – догађај. Оставља неизбрисив утисак. Филм наизглед о рату, рушењу и смрти… али он је више о Животу у његовом најконцентрисанијем, највишем и суштинском смислу. Је ли ово политизован филм? Никако! У њему је све на висини – кадрови, нијансе, детаљи, монолози, музика.
Игуманија Михаила – речи нестају, немогуће је описати… Јулија, јунакиња филма… њена прича је потресна, њен осмех – пун живота! Нема туге, нема трагедије, њен смех није извештачен, није хистеричан већ дечији, лак, радостан: „Овде би требало да буде моја келија!“, каже он – а на екрану се види зјапећа празнина без зидова и крова…“
Ирина Хан.
БЕЛЕШКА О РЕЖИСЕРУ:
Наталија Батрајева – режисер, фотограф, публициста. Од 2005. године ради на пост-ратним просторима: Косово, Република Србска, Јужна Осетија, Крим, Донбас. Аутор је документарних фото-књига «Косово. Србска Голгота», «Јужна Осетија: поглед изнутра», «Живи смо!», фото-изложбе «Косово – Јужна Осетија: поглед изнутра», која је представљена преко 30 пута у Русији и изван ње. Члан Савеза писаца и Савеза новинара Русије. Лауреат и финалиста конкурса и кинофестивала.
