Да ли пристајете да вам уграде поткожни чип који ће омогућити властима да стално знају где сте и шта радите? Одбијате. Зашто, ако немате шта да кријете? Шта ви заправо кријете?
Сваки појединац има много тога што треба да крије. То је право на приватност, као неотуђиво људско право. Зато нико не мора да се правда што жели да сачува своју приватност или што од других скрива неке информације које би могле да се злоупотребе против њега.
Држава треба да својим законима уређује јавни простор и јавне послове, а да појединцу – грађанину остави да сам уређује своју приватност. Нажалост, свака држава, па и оне са највишим степеном демократије, по природи свог устројства тежи да се прошири и на приватни простор и постане тоталитарна. Како могу изгледати спој технологије и тоталитарне државе описали су у својим негативним утопијама Хаксли („Врли нови свет”) и Орвел („1984”), као и британска ТВ серија „Црни петак”.
Један такав систем потпуног надзора сваког свог грађана развија Кина. Ова земља, као лидер у технолошком развоју, инсталирала је око 200 милиона камера у којима је програм који на основу карактеристика лица и пропорција тела за само три секунде препознаје сваког од њених милијарду и триста милиона грађана. То чини да су људи и њихово понашање у јавном простору под сталним надзором. Од европских земаља, Велика Британија је најпознатије „друштво надзора”, управо због милиона камера које покривају јавни простор.
Заговорници јавног видео-надзора сматрају да он смањује криминал. Људи који знају да се њихово понашање снима, да увек могу бити препознати и кажњени, у већој мери одустају од кажњивог понашања.
У кинеском моделу није реч само о надзору, већ је реч о систему који оцењује како се сваки појединац понаша у јавности, додељујући или одузимајући му социјалне бодове, награђујући га или кажњавајући. Овај систем је у експерименталној фази у тридесетак кинеских градова, а очекује се да следеће године буде уведен за целу земљу.
Систем је такав да сваки појединац има свој „збир социјалних кредита” који га позиционира на друштвеној лествици. Сви грађани стартују са хиљаду кредита, а онда, у односу на то да ли је њихово понашање оцењено као пожељно и веродостојно или као непожељно и штетно, они добијају или губе кредите, повећавајући или смањујући свој збир. Појединац са високим збиром стиче одређене друштвене повластице и олакшице, а онај са ниским губи одређена грађанска права и слободе.
Особа са високим збиром може да купује ствари са попустом, да добија робу на кредит, има мање трошкове изнајмљивања стана, лакши приступ добрим школама, предност при резервацији путовања, запослењу и слично. Особа са ниским збиром губи право да се вози авионом, брзим возом, аутобусом, не може добити кредит од банке или купити некретнину, не може резервисати хотел и слично. Што је нижи збир, то је степен ограничења већи. Појединац са нижим збиром га може поправљати чињењем добрих и друштвено корисних дела као што су добровољни рад, донирање, давање крви и слично.
Проблем су критеријуми које поставља власт, на основу којих се одузимају и додељују бодови. Одузимају се ако појединац прелази улицу ван пешачког прелаза, пуши у зони за непушаче, пребрзо вози, купује алкохол, недолично се понаша на друштвеним мрежама, поставља лажне вести, дружи се са особама које имају низак збир, итд. Бодови се губе и за криминално понашање, али и за критиковање власти.
Константно надзирани појединац губи слободу, а затим и спонтаност. Када зна да је посматран, појединац мења своје понашање, тежећи да невидљиви ауторитет види да је он добар и да се примерно понаша. Његово понашање није спонтано, већ је увек порука упућена ономе ко надзире. Социјално пожељно понашање више је мотивисано страхом од казне него што је израз унутрашњих вредности појединца.
Одрасли којима је наметнут стални надзор памте време слободе у којем није било надзора, због чега су често у прикривеном отпору према надзору. Међутим, деца и млади који одрастају у друштву прихватају надзор као нешто нормално и корисно, адаптирајући се таквом функционисању друштва и државе.
Не питамо се да ли ће, већ када ће и код нас бити тако.
Извор: Политика
