Расте број деце оболеле од рака

bombe-2---------------foto-EPA,-VLADIMIR-VASIN

 

Од суштинског значаја је идентификовање конкретног узрочника овог раста, истакао је председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања

Према подацима научно-медицинског истраживања које је Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања спровела са Институтом „Милан Јовановић Батут” о учесталости малигних обољења код деце рођене после 1999, узраста до 18 година забележена је тенденција пораста ових болести, нарочито малигних болести крви код деце од пете до девете године, рекао је јуче новинарима у српском парламенту Дарко Лакетић, председник ове комисије.

Истакао је да је од суштинског значаја идентификовање конкретног узрочника овог раста, што у овој студији није било могуће урадити, и нагласио: „У овом тренутку можемо рећи да је на одређене генерације деловао одређени фактор који је довео до веће подложности на одређену болест”.

Лакетић је подсетио да је Скупштина Србије основала Комисију, по угледу на ону у италијанском парламенту, која је утврдила повезаност дејства осиромашеног уранијума са смрћу италијанских војника који су били у међународним мисијама, укључујући Космет. Истакао је и да је италијанска комисија свесрдно помогла нашој поклањајући јој сву прикупљену документацију, али и саветима.

Нагласио је да се несрећа коју је НАТО агресија на нашу земљу произвела не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама и интересима великих или малих сила. Подсетивши да се за који дан навршава 20 година од бомбардовања, казао је да је наша земља жртва која мора да сачува истину за опомену другима.

Председник комисије навео је да је фокус истраживања био на деци, зато што код одраслих постоји мноштво фактора ризика за оболевање. Зато је анализирана учесталост одређених малигних обољења код различитих генерација у истом узрасту и за сваку генерацију деце се може одредити проценат вероватноће оболевања једне генерације од одређене малигне болести. Када је утврђен степен ризика, навео је, „анализирали смо учесталост свих тумора у одређеном узрасту” и закључили:

„Најчешћи тумори који се јављају код деце од 0 до четири године су неуроектодермални (тумори мозга), од пет до девет – малигне болести крви, од 10 до 14 – тумори мозга, од 15 до 18 – солидни тумори (тумори осталих органа). Уколико приметимо разлику у стопи ризика и оболевања код једне генерације, ми сумњамо да је она била изложена неком фактору, токсину, који је узроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређене малигне болести. Управо смо добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене после 1999. године у узрасној групи од пет до девет година, који су показали назнаке статистичке значајности учесталости малигних болести крви. Можемо рећи да је на ову децу деловао одређени фактор за пораст малигне болести крви, а значајан пораст оболевања постојао је и у групи од 15 до 18 година. Истраживање недвосмислено показује је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком фактору који их је учинио осетљивијим. Неопходно је даље праћење испитиване генерације како би се добили још релевантнији закључци.”

Извор:
ПОЛИТИКА