Бојанић: Споменка у уџбенике историје… најмлађи одликовани борац Републике Српске то је заслужио

Споменко Гостић (15. август 1978—20. март 1993) из Добоја (село Јовићи надомак Маглаја), био је војник са 13 година, више пута рањен, најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Тај јунак, дечак одликован је Медаљом заслуга за народ.

На почетку рата у БиХ, умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.

Споменко Гостић

Нуђено му је да оде у Париз (Француска), али је изричито одбио, јер није хтео да напусти  отаџбину која је била у рату и он део ње који се борио  за слободу свог народа.  у његово село је стигао наш гастарбајтер из Француске, који му је понудио да га одведе у Париз да тамо живи и да га школује.

На такву понуду Споменко је том племенитом човеку, који је хтео да га усвоји одговорио „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“.

Данас га се слабо ко сећа… ту лежи и наша трагедија, заборава. Наши ђаци и деца ништа о њему скоро да не знају, мислим да ова прича о овом јунаку не сме остати у прашини и на сметлишту историје.

Уместо да се нађе у уџбенику за 8. разред и да му се у Србији подигне величанствени споменик и сними играни филм… ми имамо заборав.

Споменко је сахрањен на гробљу Горњи Улишњак, где почивају његова мајка и бака

Споменко је био и више од хероја, прави јунак и частан човек. Овај дечак је вероватно једна од најзначајнијих личности, зато што је имао само 14 година када га је муслиманска граната покосила. Он је данас неправедно запостављен, у Србији ниједна  школа, улица не носи назив по њему, нема споменика…

Заборавили смо ми и на Момчила Гаврића (најмлађи каплар на свету), па смо га последњих година отргли из заборава, верујем да ће тако бити и са Споменком.

Споменко Гостић је као и Момчило Гаврић, прави пример јунаштва у тешким временима и мукама, прави пример чојства, родољубља, они требају да буду узор српској омладини.

Споменко је сахрањен на гробљу Горњи Улишњак, где почивају његова мајка и бака, а до гробља се врло тешко стиже због лошег пута.

Срећом, у Добоју 2014. испред цркве откривен је споменик овом младом хероју. Пре две године, у Вишеграду једна од улица је понела име овог славног младог јунака.

Погледајте документарни филма СПОМЕНКО НА ВЕЧНОЈ СТРАЖИ, аутора Милета Савића.

Припремио Ђорђе Бојанић

Извор: Српска историја