Беседа Владике Артемија на парастосу пострадалим Србима у Мартовском погрому – Манастир Грачаница 17. март 2007. године

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево, браћо и сестре, навршило се три године од онога срашнога дана који је задесио наш народ, 17. марта 2004. године. Као и ранијих година, и ове године сабрали смо се овде да се сетимо тога погрома, да се сетимо оних који су пострадали тога дана и да се помолимо Богу за покој душе оних који су тада насилно убијени.

17. март 2004. године ушао је у историју, у историју српскога народа као што је и 15. јуни 1389. године ушао у историју, дан прве Косовске битке. Косовска битка, за Царство Небеско, за Краст Часни и слободу златну за коју се тада определио свети Кнез Лазар, није завршена, она траје и данас. Докле год српски народ буде страдао на правди Бога, на својој дедовини и прадедовини, у своме дому и у својој њиви, то је доказ да Косовска битка и даље траје. Јер и после 17. марта није насиље престало. Оно се понављало спорадично, овде и онде, али није било дана да се негде на Косову и Метохији није нешто десило, неки напад, неко пребијање, неко убијање, нека пљачка, неко скрнављање цркава и манастира.

И то се догађа и данас, браћо и сестре, али „жив је Бог наш пред којим стојимо“(I Цар. 17, 1), који нас гледа и који нас помаже и даје снаге да истрајемо на нашем крстоносном путу, да истрајемо и останемо на својим огњиштима да останемо на Светој Косовско – Метохијској земљи, јер тиме ћемо и ми испунити онај завет Светог кнеза Лазара. То је и наше опредељење за Царство Небеско, за вечне Божанске вредности за које се он жртвовао, и наши преци тада, за које су се жртвовали стотинама година од тада до данас, који се жртвују и данас, браћо и сестре.

Све то Господ види и сабира, невине душе пострадале од руку злочинаца, у Царство Своје Небеско. Јер земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека. Ту истину и ту поруку светог Кнеза Лазара српски народ никада не може и не сме да заборави. И данас, када се кроји судбина од светских моћника за Косово и Метохију, имамо само једно опредељење – никада нећемо прихватити ни пристати на одвајање Косова од Србије ма шта они одлучили, ма шта они урадили. Ми морамо да останемо са тим опредељењем, и то ће бити опредељење наше за Царство Небеско, а Господ, молитвама Светог кнеза Лазара и осталих угодника Божијих из рода нашега, нека нам измоли милост и добро у овоме животу и Царство Небеско када одавде пођемо, а покојницима нашим нека Бог дарује, нека им је лака Косовско-Метохијска земља и нека им Бог душу опрости. Амин!