Биљана Степановић: Извршитељи харају Србијом

komunalci-i-izvrsitelji-izbacuju

Србијом харају извршитељи. Тихо, из потаје, наплаћују, одузимају, отимају, за бога не знају. Формално, поштују слово закона и „само раде свој посао“. Фактички – списак њихових злоупотреба све је дужи. И нема ко да им стане на пут.

Зато се људи самоорганизују да бране угрожене, по правилу старе и сиромашне, оснивају удружења чији чланови физички, својим телима покушавају да заштите „нападнуте“ од праведничке извршитељске руке. Некад успеју да одбију напад за неколико дана, некад се пробију до медија и случај презентују јавности, али се извршитељи, праћени полицијом, враћају.

Да одмах разјаснимо – ни овај текст ни потписница ових редова не залажу се за неплаћање дугова. Струја, вода, „инфостан“, порез и остало што се искористи и дугује мора и да се плати. Ако постоје изузеци, социјално угрожени грађани који нису у стању да плате, друштвеном солидарношћу на уређени и јасно дефинисан начин могу и треба, делимично или чак и потпуно, да се ослободе плаћања ових обавеза. За остале, ако из било ког разлога не плате сами, легитимно је покренути принудну наплату.

То све важи у уређеном друштву и у систему примереном европској земљи 21. века. Али у земљи у којој све више влада хајдучија и чисти закон јачега, а јачи је онај који је на било који начин у спрези са влашћу, и појам извршитеља добија сасвим другачију форму.

Па се тако дешава, рецимо: у Београду је Бранка Хаватми са својим тешко болесним сином избачена из стана због дуга од 6.000 евра, а стан који на тржишту вреди око 70.000 евра продат је за 26.000 евра; стан породице Аксентијевић купио је на јавној лицитацији син извршитељке; породица Маурер избачена је из стана иако је доказала да је бивши подстанар фалсификовао документацију и ставио лажну хипотеку; Снежана Стојиљковић из Ниша је са сином избачена из стана због дуга бившег мужа иако је стан њен; Горан Дисић из Земуна остао је без куће због дуга претходног власника. Примера има колико хоћете, довољно је само површно гуглање.

Отворен је, дакле, лов на туђу муку, туђе станове и куће, дугови се наплаћују без правила, реда и скрупула. Извршитељима наруку иде и закон. Прво морате да платите и дуг и трошкове извршења, а онда можете да се жалите и да покрећете судске поступке. То конкретно значи следеће: прво ће вас избацити из куће, продати је по три пута нижој цени, а ви се онда лепо жалите и са улице на коју сте избачени судите се бар пет, а према судској пракси можда и десетак година. То што, може бити, немате пара за адвокате и судски поступак – ако већ нисте имали пара да платите оно због чега сте у ову ситуацију и доспели – ваш је проблем. То се односи чак и на дугове чија је наплата застарела. Извршитељ ће и тај дуг да наплати, а ви се после жалите и позивајте се на застарелост. Људи се из станова брзопотезно избацују због „начела хитности“.

Радна група Министарства правде припремила је предлог измена Закона о извршењу и обезбеђењу јер се увидело да се, изгледа, извршитељски посао у све више случајева претвара у мафијашку спрегу између порезника, извршитеља и судова. Кад ће тај закон бити донет и започети његова примена, то не знамо. Ко ће све дотле да настрада – шта можемо, таква је ситуација.

Изменама закона предвиђено је да се решења више неће објављивати на огласним таблама судова, па ако нисте залазили у суд да обиђете огласне табле, може вам се догодити да само једног дана на вратима затекнете извршитеља. И то у доба силовите дигитализације целе државе којој смо изложени, како нас надлежни убеђују. Друго, извршитељи не би даље могли да продају имовину испод цене, већ на такође јавно објављеним лицитацијама.

Да би ова измена закона имала смисла, морао би пре свега да се спречи очигледан сукоб интереса самих извршитеља.

Извор:
МАГАЦИН