И ПСИХИЈАТРИЈА ЈЕ ЖЕНСКОГ РОДА, А ТРЕПЧА ЈЕ ОТЕТА НА ДАН ЖЕНА

srbija_1
Драган Јовановић

Скоро да не постоји феминистикиња која личи на женско и скоро да не постоји здраво женско које феминизам сматра исправним. Феминизам је тешки облик менталне поремећености и углавном захвата жене (а од скора и мушкарце) које нису начисто са собом из ко зна којих разлога – ти разлози не морају никог на општем друштвеном плану да занимају, осим да буду студија једне, две или три или пет или стопет ситуација, на основу којих се може расправљати о разним људским патологијама. Али, ти патолошки случајеви би да праве разлоге својих лудила замене потпуно лажним разлозима, а онда би да читав свет обавештавају о томе и траже од света да учествује и њиховим поремећеним животима. Под лажним изговорима разних врста, поремећене жене и мушкарци без интегритета и нестабилни, траже од читавог друштва да постане такво.

И содомија је била на листи менталних поремећаја до седамдесетих година 20. века, па више није, јер је скидање содомије са листе менталних поремећаја платила Рокфелер фондација. Дакле, новац је постао мерило менталног здравља или болести. Не зна се још увек ко је тачно платило да Америчко друштво психолога на листу менталних поремећаја пре пар година стави и критичко мишљење. Исто тако се не зна, али се може наслутити, које су организације платиле да се и мушкост недавно појави на истој листи менталних поремећаја. 

Нема сумње да су све те жене, којима су мозгови усахли због феминистичких идеологија и којима је тесно у њиховим кожама, у врло тешком душевном стању, које поједница тера на свакојаке неподопштине. Давање моћи полуделима се кроз историју показало као врло погрешна одлука. Ниједан лудак, који је стицајем разних околности постао власт, није донео ништа добро нити народу, нити држави. Феминисткиње роваре по друштву већ дуго, дуго.

Оно што ‘боде очи’ је њихова бесвест и копипејст некултура. Те ову акцију смо видели од ових, те ону акцију смо видели од оних – ту се већ назире кукавичлук, јер не желе да преузму одговорност за оно што раде, него су виделе од некога, па исто тако. Неселективно и веома тупаво се баве друштвеним темама и проблемима. Од појединачних случајева праве општа правила. Ако је неку феминисткињу тукао муж, отац или мајка, не значи да цело друштво треба да испашта због њених траума из детињства – пре се може расправљати о личним проблемима или глупости тих појединаца. Ненормалних појединаца има свуда – и феминисткиње својим понашањем показују да су оне плодови тих болесних односа у још болеснијим породичним или локалним срединама. Ако је нека од њих “ружна као лопов”, па је ниједан дечак или младић никада није погледао, она од тога прави светски проблем – уместо да поради на себи и да зрачи духовном, ако не физичком лепотом.

Још један показатељ феминистичке тупавости је силовање језика. Оне свакодневно и без прекида силују језик. Намећу глупаве речи као исправне и пожељне. А да би доказале да су добре слуге болесних Енглеза, копирају све оно што се догађа у енглеском језику. Али, енглески језик је сиромашан и прилично тупав – нема родове, сви глаголски облици, што за једнину, што за множину су исти – није ни чудо, Енглеска је земља инцестуозних веза и поремећених потомака. А српски језик, као и многи други језици, има и женски и средњи род – поред мушког; постоје глаголски, придевски и други облици за женски род. Дакле, у језику, помоћу кога људска бића обликују и исказују своје мисли, постоје или не постоје граматичке одреднице за родове. Енглески језик није био те среће – зато су и Енглези прилично тупави. Тупавост и агресија су обично повезани. Али, на сву срећу, српски језик, као и многи други језици, има глаголске и друге облике за женски род. Зато је задртост феминисткиња још већа, а непрестано силовање језика један од њихових омиљених спортова.

Постоје многе именице женског рода, па је њихово посебно истицање у контексту женских права неопевана глупост. Јер, и психијатрија је женског рода. Будала је женског рода. Наказа је женског рода. Стока је женског рода. Канта (за ђубре) је женског рода. Ружноћа је женског рода. Болест је женског рода. Бубуљица је женског рода. Веце шоља је женског рода.

Док су поремећене феминисткиње замајавале људе, ругале се српској историји, традицији, култури и великанима, Шиптари, њихова браћа по идиотлуцима и поремећености, су отели Трепчу. Сувишно је споменути да феминисткиње и Шиптари играју онако како њихове исте газде свирају. Феминисткиње здушно саучествују у разградњи српске државе и културе. Својим беспризорним активностима тако помажу свима онима који имају сличне интересе. Под плаштом борбе за једнакост, демократију, итд крије се отимање природних богатстава и инфраструктуре Србије. Исто је било у Ираку, Либији, исто је у Венецуели. Просто је невероватна сличност језика који користе феминисткиње у Србији и Шиптари на окупираном Космету.

Те јадне жене су дозволиле да буду жртве једне опскурне, первертиране идеологије и постану безумна војска за неоружане облике агресије и за специјалне операције, које спроводе англо-амерички окупатори и њихови полтрони и слуге. Те јадне жене не разумеју разлику између жена и мушкараца, а још мање разумеју склад жена и мушкараца. Те јадне жене вероватно нико никада није хтео ни да погледа – што каже српски народ, вероватно нико “ни орах из руке није хтео да им узме”. Да ли су се оне икада питале зашто је то тако? Да ли су се икада погледале у огледалу и размислиле зашто су толико одбојне и одвратне? Да ли су пуне комплекса јер на све личе, али на жене не личе? Да ли је то разлог њихове некритичке и упорне борбе против свега што је природно, нормално? Да ли су оне одрастале међу силоватељима, насилницима и другим врстама садиста, па мисле и да је у читавој Србији било тако? Зашто име је Србија крива што је њихов отац, брат, бивши муж био гад према њима? Или, да ли су оне биле толико неподношљиве и зле, још тада, па су једноставно доводиле људе до тога да желе да их оставе, пребију, напусте, удаље из њихових живота? Да ли су толико бесвесне да не могу да раздвоје своје личне и приватне животе од друштва, културе и традиције? Многе од њих се труде да изгледају као мушкарци, а тврде да се боре за женска права, како то? За шта се оне тачно боре? Слобода појединца не долази од сегрегације било које врсте, па не може да дође ни од прављења понора између жена и мушкараца. А, ето, тај понор праве жене које не личе на жене, које се не понашају као жене и које су садисти према свему што одступа од њихових ускогрудих схватања. И, ко њима може шта да објасни? Нико и ништа. На крају ће, ипак, здрав разум надвладати менталне поремећаје, коликогод се ментално поремећени бусали у груди и коликогод велике фондове за трошкарење имали на располагању. Да ли ће њих такве, јадне и никакве сада Шиптари финансирати из отете Трепче?

Оно што се представља као Председник Владе Србије и што је положило заклетву да ће се бринути о државној имовини мутаво ћути. У неприродном свету роботизованих слуга, које безпоговорно служе другим роботизованим и поремећеним квази-елитама, Шиптари су угрожени, феминисткиње и болесни содомити су угрожени. Али, како неко ко је угрожен бива наоружан до зуба, дилује хероин и отима територију и имовину туђе државе? Како неко ко је угрожен, шета по Београду, скрнави споменике, на суманут начин и без правих аргумената оправдава своје лудило? – није само постављање бомби под споменик скрнављење споменика. Као што и физичко насиље није једино насиље – постоји и психичко насиље, а њему обично прибегавају жене – њихове жртве су мушкарци и деца. Тако настају скривене психопате – и међу онима који психичко насиље спроводе, али и међу њиховим жртвама.

Квази-елити су те разне врсте психопата потребне, како би успоставили систем владавине у коме постоји уска група оних која је преузела сва природна богатства и инфраструктуру, своју децу не вакцинише, своје зеленило не уништава, али од послушних робова тражи да све то раде. Феминисткиње су војска болесних квазиелита. Као што су то и Шиптари – трговци људским органима, људима, хероином, убице, неписмене незналице, које се крију иза одела и кравата. Али, кравате, ако се мало притегну могу и да удаве. Тако исто и одраз у огледалу дави власнике одвратних женских ликова, које нису одвратне зато што су ружне. Оне су одвратне зато што им недостаје дух, те остају само празне љуштуре роботизованих и програмираних мозгова, који служе неприродним циљевима. Те су тако и феминисткиње које силују језик и убијају културу и традицију и Шиптари, који черече људе, краду њихове органе, дилују наркотике, сви заједно на истом задатку. Њих мукло и подмукло штите друге слуге – српски окупациони намесници, који заједно са њима растурају Србију. Српски народ не припада том болесном слоју друштва. Имајући у виду кукавичлук и слабост намесника, феминисткиња и осталих слугу, њихови шефови, квази-елита, спроводи превентивне мере за дебилизацију становништва, како би лакше прихватало болести које се намећу. Али, ипак, здрав разум ће надвладати будалаштине и поремећене појединце, чије групно деловање потиче само из њихове личне неспособности. Феминисткиње се осећају моћно тек у неком разјареном чопору или ако постоје посебни закони који штите њихова лудила. У сваком другом случају, када је ситуација нормална, оне су мирне као бубице и једино могу да роваре подмукло – што им и није тешко. Замислите било коју од познатих српских “боркиња” као девојчицу – тешко да је иједан дечак обратио пажњу на било коју од њих икада – тешке су то трауме. После им је крив читав свет. Исто је и са Шиптарима – ко њих може да схвати озбиљно? Исти је случај и са оним што се представља као председник Владе Србије – ТО по мутавости подсећа на мутавог полуписменог Шиптара, који мало спорије мисли и не зна шта да каже, ако му шеф претходно није наговестио речи које треба да искористи у одговору.

Психијатрија, као именица женског рода треба да буде прва реч које се сете све феминисткиње свих таласа феминизма, као и мушке тетке, женске чике и остали заблудели људски облици без духа, празне љуштуре и испрани мозгови. Треба да посете неког психијатра, под хитно. Није им добро и све им је горе.

Србији нису потребне поремећене квазижене и поремећене жене – српске су жене одувек биле храбре, и у рату и у миру, одгајале храбру и поштену децу, бавиле се како кућним пословима, тако и науком или уметношћу, учествовале у одбрани земље и својих кућних прагова, супротстављале се неправди. Није овај народ опстао тако што су га гајиле жене које су патолошки случајеви, нити су очеви у овој земљи били лоши –  како би ова земља вековима опстајала да су је насељавали болесници? Болест је дошла са Запада. Запад је већ дуго болестан. Србији то не треба.

Када псхијатрија преузме бригу о заблуделим овчицама, када се друштво и држава врате на пут физичког и душевног здравља, тада ће Србија моћи да врати Трепчу и све остало што су отели западни олигарси и квази-елита, кријући се иза мутавих Шиптара и војске поремећених „мањина“.

Извор:
ГЕОПОЛИТИКА