Епископ Артемије: Велики канон светог Андреја Критског 2009. године
ПЕСМА 1.
-Одакле да почнем оплакивати дела кукавног живота мога? Шта да поставим као почетак садашњем ридању, Христе? Но као Милосрдан дај ми опроштај сагрешења.
-Хајде, бедна душо, са телом својим, исповеди се Створитељу свега, и окани се, најзад, пређашњег безумља, и принеси Богу у покајању сузе.
-Превазишавши у преступу првозданог Адама, познах себе обнажена од Бога и вечнога царства сладости, грехова мојих ради. (Пост. 3, 6-7)
-Авај мени, бедна душо, што си се уподобила првој Еви? Јер си вид свој употребила на зло, и ранила си се љуто, и дотакла си се дрвета, и окусила си дрско безумне хране. (Пост. 3, 6)
-Уместо Еве телесне, појави се у мени мислена Ева – страсна помисао у телу, која указује на сладости, а храни ме увек горком храном. По заслузи Адам би изгнан из Раја, Спасе, не сачувавши једну твоју заповест; како ли ћу тек ја пострадати, одбацујући увек животворне речи Твоје? (Пост. 3, 23)
-Надсуштаствена Тројица, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна, дај ми сузе умилења.
-Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.
…
ПОМИЛУЈ МЕ БОЖЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!