У градовима Србије одржава се међународна изложба „Душа Русије“ на којој посетиоци могу да се упознају са јединственим културним наслеђем руских историјских градова кроз фотографије које приказују њихову архитектуру, природу и свакодневни живот. Посетиоци ће моћи да виде […]

Почињем да објављујем есеј о најчуднијем роману Ф. М. Достојевског. Шта је аутор овим делом хтео да нам поручи, питају се читаоци, критичари, књижевници већ више од сто година? Ништа компликовано. Као што се каже директним текстом на […]

Немци покрећу питање наводне српске геноцидности, али изгледа да заборављају злочине које су починили над словенским народима (и на јеврејским и ромским). У Југославији је живот изгубио сваки 4. становник у Другом светском рату, док најновија истраживања и […]

Изложба „Чекајући сталну поставку“ открива богату историју Србије, која има за циљ да освежи наше колективно сећање на одређене периоде српске историје Два нова експоната део су изложбе „Чекајући сталну поставку“ у Историјском музеју Србије. Реч је о […]

Своју патетично-лирски интонирану цртицу „Тежак“ Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, I/1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима. Лист је био заплијењен, а Кочић неколико мјесеци касније изведен пред суд и осуђен. „У […]

Пише: Валентина Булатовић Ступамо у сферу у којој је врло танка граница између живог и неживог. Бојим се вештачке интелигенције. Постоји опасност да машине у неком тренутку прорачунају да је човек сувишан и да га, без икаквих кочница, […]

Матија Бећковић написао је поводом годишњице осамостаљења Црне Горе песму у којој језгровито сажима суштину трагедије човека који је изгубио себе и због тога има потребу да измишља и служи не би ли био прихваћен у нешто са […]

Одахните, груди, у овој слободи, На овој висини гдје сам господ бдије, А ти, брдска вило, амо к мени ходи Да пјевамо пјесму која душе грије. Гле, ноћ тиха броди и одором меком, Препуном звијезда, крш покрива голи; […]

„Срећно, срећно, неповратно време детињства! Како не волети, не неговати сећање на њега? Та сећања освежавају, узносе моју душу и служе ми као извор највећих уживања… После молитве се умоташ у ћебе, на души ти лако, светло и […]

Гаврил Романович Державин (1743-1816) руски песник класицизма, државник, сенатор и активни тајни саветник сањао је да олакша руски језик, да изврши његову реформу, због чега је трагао за изворима и различитим могућностима руског језика. Зато је и подскочио […]